Просветни гласник

Р А 3 11 О

$7

било је узето на читање 6,064.857 књига. Подагош- ! ких књижница било је 1. јануара 1890. год. 2687 (за 25 више него год. 1889.) с 938.287 свезака. — | Сведоџаба о аоложепим исаитима нри завршетку школовања издато је 1887. год. 145.1 34, 1888. год. 1 49.567, 1889. год. 165.211. — Издаци научитељску алату износили су 1889. год. 102,608.005 динара ; станарине издато је власницима оних кућа, које су употребљене за школе, 7,019.135 динара, свега 109,627.1 41 дин, Ако се урачунају још и издаци па школе у Алжиру (2,846.810), износн сав расход па основне школе у Француској нреко 112 милион а динара ; а кад се овој суми додаду и ванредни издаци (на пр. додаци учитељима од појединих општина), достижу целокупни трошкови на основно школе 153,811.101 дин. — Општина, које до сада немају школА, бнло је у Француској 1889.-90. год. само 68; општина од 500 становника, које нису имале женских школа, било је свега 1624. — Школе су биле смештене у 62.133 куће; међу њима 50.016 јавних зграда (према 1886.-87. год. за 2193зграде више). — Подаци овп извађенп су из службених пзвешгаја о стању основних школа год. 1887.-89. ; а таквих извештаја издала је влада Француска већ 8.

РАЗНИ ЗАПИСИ, Аустријско министарство просвете. — Препоруком г. министра-председника улазио сам у многе одаје аустријскога министарства просвете у Бечу, а био сам и до министра г. фон Гауч-а. Том приликом видео сам њихову уредбу. Неће бити без интереса да се она у нас зна. Аустријско министр. иросвете има 1 министра, 2 начелника одељења (8есИоп8-СћеГ), 7 министарских саветника (Мјш81;ег1а1-Ка1;ће), 4 помоћника мин. саветника (ЗесМоп-КаШе), 9 секретара, 10 воце-секретара, 9 концептиста, 8 стручњака по разним струкама. (Овде се не рачуна рачуповодство, које има 14 чиновника, ни практиканти, експедитор и ниже чиновништво). Цело мннистарство дели се на 20 одељења и то : 1. за адмпнистрацију, 2. за црквене нослове еванђелске вероисповести, 3. за црквене послове мојсијеве псповести, 4. за онште упиверситетске нослове, 5. за нослове медицинских и •» илософских Факултета, 6. за техничке впше школе, 7.за академију уметности, 8. грађевчнско одељење за све више школе, 9. за средње школе (гимназије п реалке), 10. занатлиске школе, 11. стручне школе за поједине занате, 12. занатске продужне школе, 13. одељен.с за целокупан школски надзор, наставпе планове, паставпе

језике и о похађању основне школе, 14. одељење за уређење и проширење школа и за школски намештај, 15. одељење за школске кљиге, 16. одељење за послове источно-православпе цркве, 17. одељсње за штнпендије, 18. правничко одељење за црквене послове, 19. правничко одељење за све друге послове, 20. рачуноводство. Свако одељење има свога или начелпика илп реФерента. У одељењу за гимназије н реалке имају вазд.г два проФесора придодата на службу; и то један стручњак за прпродне науке и математику, а други за језике и историју. Опи дају своја мишљења за наставне нлапове и у опште о гимназијама и реалкама. То им је једнпа дужност. Пошто остану у мпн. просвете 4 — 3 година, враћају се опет у школу као директори, Свакоме чиновнику прописан је носао, а зна се и ко.шко мора сваки дан да уради. Нема изненађењаниз акога, па пн за писара у мин. просвете. Али посао се н ради, што се каже, као сахат. н. ј. и. Претоваривање омладине у швајцарским учитељским школама, — На учитељској конФеренцпји, на коју се беше сакупило преко 600 чланова, читао је ЈЈг. 81ас11ег, управитељ вишо женске школе н женске учитељске семипарије у Цирпху, реферат »О аретоваривању аредметима учитељсних завода«-. Број недељних часова износи у овим заводима од 36 — 39 часова, а кад се урачунају још и необавезии предмети достиже број часова до 43, тако, да се предавања у вишим разредима продужавају до 11 и 12 часова ноћи. РеФеренат је нарочито тражио да се огранпчи ноћни и празнични рад, и да сс смање захтови по предметима математике, псторије, немачке и Фрапцуске литературе, ботанике и зоологије Вез. ЈЈсИ. Руси у Угарсној. — Руске становнишго («Русппи«, „КиЊепеп") у Горњој Угарској дели се на трннаест округа и заузима простор од 937.041 кв. м. Угарски Руси чине коренитп, историјски елеменат у овом крају, и непрестано се држе источне православне цркве. Године 1649. угро-руски епископ Петар ПарФеније био је принуђен да прпми унију № Горње Угарске, док је народ још за дуго после тога признавао источну нравославну цркву. Сада већ имају две унијатске еиархије: у Мукачеву, за источпп део, с 317.511 становника, н у ГТрјашеву, за западни део са 146.275 становника. Осем тога има Руеа још у велнко-варадској унијатској епархији (6000 ст.) п у бачкој жупанији, у градовима Керештуру п Куцуру (8000 ст.). » Слав. Изв,®