Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

гимназије, једна нижа гимназија, реадка, виша женска школа, богословија, учитељска школа, трговачка и војннчка школа, 12 основнох школа, више штамнарија, књижара, разних друштава: за певање, свирање, иотиомагање и т. д.; вма шест цркава, једеу капелу, н једну џамију, царинарнипу, казнени завод, лудинцу и т. д. Београд је подељен на делове као округ на срззове ради лакшег управљања. У њему жпве разнп народи, а највише Србн; има их нреко 35.000." „Близу Београда је Тоичидср. У њега долазе Веограђани ради шетње. Он је засађеп дрветнма. У њему има два нодоскока, разпих тица, а у једном крају — Кошутњаку — има доста срна и кошута. Ту је дворац кнеза Мплоша, који је ту н умр'о. Ту је робпјашка школа. Тоггаидер је расадннца разног бпља. У Кошутњаку је погинуо кнез Михаило. Београд је највеће трговачко место у Србнји. У њему су разии новчани заводи: кредптна банка, народна банка, задруга за међусобно помагање и штедњу. Има две пиваре, радионнцу сиетлећег гаса, за сечење наппра, шпирнтуса, хартије, штављење кожа, за земљано носуђе, за пећи н има впше мдниова. Из Београда иду по целој Србији брзојавне жпце. Има п ношта. У Веограду су изгинули многи нашијунаци за време Турака, На Врачару код Београда спаљено је тело Св. Саве." И ако је Београд наша нрестоница, неногребно је оволико о Београду говорити ученпцпма III. разр. основн. школа. Да је нисац поменуо још завод за нануштену децу н пнјаце, 1 ребало би погађати шта још има у Београду, а да ннје споменуто. 0 Смедереву писац вели ово : „Смедерево 6.500 ст., окружна варош на Дунаву. Ово је стара варош. И око њега су се мпоги народп тукли. Овде нма једак град, који је сазидао Ђурђе Смедеревац. Он је ту седео. Ђурђе је дошао на срнскн нресто после Стевана Впсоког. Он је владао Србпјом 29 годнна, а носде његове смрти Смедерево узму Турци. То је било 1450 год., а годнне 1805 отму га Срби од Турака, али га изгубе 1813 год. Годпне 1815, кад је Милош по ново дпгао буну, Смедерево онет узму Србн, а град остаие турскн до 1867 г., а тада га киез Михапдо узме од Турака." ,Сад у Смедереву има: првостепени суд, окр. начелство, среска канцеларија, ирпстаниште за лађе, станица железнпчка, црква, основна школа, ннжа гимназија, штедиоппца. Овде се састаје окружпи одбор. Има пошту и брзојав." „Смедерево је јака трговачка варош. Из њега се пзвозе: свиње, жито, суве шљпве, впно, које се добнја од смедеревског грожђа, Ово грожђе рађа

по брдима, која су до самог Смедерева. Грожђе је бело и крупно." Говорећп о Обреновцу ппсац вели: „Обреиовац 2000 ст., варошица на Тамнавн, а близу Колубаре п Саве. До 1859. звао се Палеж, а те годнне кнез Мндош одобри, да се зове Обреновац. Овде су билп мдоги бојевн нзмеђу Срба п Турака. НаЈзнатнији бој бпо је 1815 г. Тада је кнез Мидош разбио Турке, која су биди пошдп пз Београда, да угуше устапак српски. Сад је трговачко место. Из њега се пзвози стока, шишарке, дој, дуге, коже и т. д. У њој има среска канцедарија, пошта, брзојав, основна школа. Блпзу ње а на рецп Сави налази се село Забрежје. Ту нристају дађе. Овде је кнез Мидош казао Јакову 1813 год. да „пе ће" оставптп своју мплу отаџбину, кад се оиа палазн у пајвећој невољи. Овде је био Карађорђев шанац за време устанка." Само бпограФнје чпне пзу;)етак у опшпрностн од осталог матерпјала; опе су појмљене онако као што их треба појмити, кад се предаје ђацнма III разреда. Говорећи о рекама, оппсује их овако: „Тамнава извире нзВлашића у нодринском округу. Тече најпре ка исток, па посде окреће на северо-исток, и најпосле на север." Ово час амо, час тамо незгодно је помпњати у уџбенпцнма за основну шкоду. Треба поменутп само главпи ток, а остадо треба ђацп да опазе посматрањем реке на мапи. Ђацима се обратп нажња на то згодним пптдњпма : тече ди право на север ; докле тече право на исток и т. д. Готово све реке описивао је слпчно овој, што смо је навели. За реку Уб писац каже да пзвире у Кацани — засеоку села Мнличнннце. Како мп знамо—један се крај седа Мпличипице зове Кацана, па мпсднмо да је требало казатн: Уб пзвире у селу Миличиници; није нужно бидо да помиње п крај седа. Пнсац велп, да се на Колубари код Обреновца нредази на скелама, а ту, како смо ми чули, пма ћупрнја. II за мосг на понтоннма на Ибру чули с.мо, да је то замењено сталном ћупрнјом. Зна се да се преко река прелазн преко ћуприја, на с тога све ћупрпје и не треба у уџбенпцима помињати, него само оне, које својом пзрадом чине неки изузетак по величипн и лепотп. Скеле су увек пешто прпвремено па није пужно казиватп ђацима основн. шкода на којој се рецп предази преко скеле. За реку Ибар ппсац каже — да извире из Мокре Горе, а код Карића стоји : да извире из планпне Жљеба, Ирема Голупцу, преко Дунава, има пећпна из које издеће Годубачка мушица, а код Годупца нема