Просветни гласник

14*

ДРУГО ПУТОВАЊЕ НАСТАВНИКА И УЧЕШША ДРУГЕ БЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ

нина шабачког. Начињена је од креча и камена, који је вађен из подножја Цера, а недалеко од самога манастира. Грађевина је лепа. Л*ош није троносана. Спремају се да то изврше на Преображење. Петковичка богомоља подигнута је иа темељу старе зграде манастирске. Поред нове цркве налази се стари двокатни конак. Ма да ;је грађевина стара. врло је лепа. На доњем су боју калуђерске ћелије, кујна, триезарија, канцеларија и одељења за иослугу. На горњем боју има 8 врло лепо и укусно намештених соба. Најскромније намештена је соба игуманова у јужноме крају горњега боја. Чим смо дошли, игуман издаде неке наредбе, па нас проведе ио леноме винограду манастирском, одакле су се могли видети забрани, њиве и ливаде манастирске. који су сви лепо чувани и урађени. Прође сахат, ирођоше два, на поче и сутон да се хвата, а нема наставника, нема ни учеиика. Директор се забрину, и кад би 9 сахати, нареди пандуру да изјаше нред оне што се задоцнише. У то стигоше и циганска кола. Беху се задоцнили, јер коњи слаби па посустали, а пут с насипа (од Рибара) врло тежак. Од Шапца па до Петковице путовали смо све по најмлађим геолошким творевииама. На путу до Петковице, у околини Слепчевића, примећена је Сеп1;аига Саесћгара. Игуман Доситије дошао је у ове крајеве с пок. владиком Самуилом. И, кад овај умре, склони се Доситије у Петковицу. Од пуста манастира наиравио је вредни игуман богату обитељ. Али на њега многи вичу. Да ли што имају право, илп што му завиде, или што га мрзе с његова рада ? Десп се некад у нас да мрзе на човека само зато , што више ради но други. Совра манастира Петковице, каква беше постављена 4. јула у вече за 12 путника, ретка је у нашим манастирима. Свако парче казивало је, да у овој кући живи вредан домаћин. У лвчим одајама богатог манастира добро смо се одморили. Рано 5. јула доручковали смо у дворишту манастирском. Павловић се бавио сликањем нове задужбине. Директор с осталим наставпицима беше у дворишту. У тај мах

107

иуче пушка на горњем боју. Сви нребледесмо. јер слутисмо велико зло и несрећу. Директор отрча горе. У соби игумановој стајаше Шнартаљевић и још држаше у руци двоцевку игуманову (ЛеФушеј. Знд према грлићу пушке беше разривен, а игуманово огледало у комадиће разбијено. Шпартаљевић није могао да нрослови, толико се беше унлашио. Дирао је пушку, а она се беше окинула, те олово у зид. Каква срећа да није погодила друга, који беше с њиме у соби. То нам би за памет да назимо. И ученици, после тог догађаја, бпли су на целом путу много обазривији. И ако смо поранили, тек у 7 часова кретосмо пут камених мајдана петковичких за Чокешину. Пут нас је водио ноглавито кроз растову шуму петковичку. Гора беше лепо сачувана и чиста. Мајдани лепо уређени. У њима раде неки Талијани, ваде и спремају камен за споменик браће Недића, који се гради у Чокешини. Тек на том путу монотони терен мења се, јер настаје модрикави и чврсти кречњак. Фосили у њему нису нађени. Код места Нечаја, у близини каменог мајдана. виде се и две прилично дубоке вртаче. У Церу, одмах код Петковице, занажене с^ ове биљке : ћлпиш са1аг1Шсит Г., ОаНит ћчсогпе ЛУШг, Сатрапи1а го1ипсШ'оИа К, Егу1геа сеп1ашчит Г., Роза Коиггаећ Нурепсит рег1огакпп И., Са1атт1ћа Астов Г., ЕирћогШа сурап881а8 Г.. ТгИоИит рга^епве, СаНит уегит, Рћу1а1аса (1есапс1га, ВШит ћопизНеппсиз, Ве1а 1п §упа, Еп^сгон сапас1еп8е, 81еуасШ НеШсШоНа, А^птота Еира1опа, Уегћазсит В1а11апа. Сахат смо ишли до Чокешине. И Чокешина ]е манастир као и Петковица. И господии Герман је игуман, али игуман неке особите врсте. Чокешина је била некада виђена, али сада пуста кућа: ни постеље, ни стола, ни столице, ни клупе, ни чаршава, ни .... хлеба ! Ми смо хтели овде да се (( прихватимо >} , јер одавде требало је ираво иреко Цера у Бегову Лешницу, па у Лозницу. Г. Стева Веселиновић, наш друг из Београда, и брат му Милутин дочекали су нас у Чокешини. Они су ту нреноћилп, т. ј. преседели једиу ноћ, јер се у Чокешини нема