Просветни гласник

108

НАУКА И НАСТАВА

где ноћити. Они су молили игумана, да ма што спреми ученицима за доручак, али све залуду. Чим смо дошли. потражисмо игумана и нађосмо га. Он је мало наглув. Замолисмо га, да нам прода што за јело. — Нема! Молисмо за хлеб. —- Нема ! Замолисмо бар за. но једну каву. — Кава нпје српско јело, одговорн нам игуман.. . Видесмо цркву, впдесмо у пола довршен сноменик браће Недића, па окретосмо пут Цера. Сав Цер је обрастао ноглавито растовом шумом, која прелази у букову само на врху. Од других биљака брате су по Церу ове : Н1ап1;1ш8 Агтепа .ћ., 81е11апа §гашшеа ћ,. (близу Мршипа гроба), Е1а11пе А18таз1гит Ји., Тгћоћ а1рев1ге И., Снсеа 1и1еИапа И., ЕрПоћЈит топ1апит Е.. 8ес1ит сереа И., ^ћегагсћа агуеп818 Е., ИасШса тигаИб Е., Уегћавсит рћоепјсеит Е., Јипсиз 1епа§е1а Ећгћ., Супозигиб есМпаШз Е., А1оресиги8 1и1\ т и8 И. Дан је био необично тонао. На Церу воде нема. Стрмен како се замислитп може. Први дан озбиљна пешачења. Све то учинило је, да се Бегова Лешница ужасно измакла. Пзнуренп и ознојени, а потпуно исцрнени, пређосмо Цер, и тек око 2 сахата стигли смо преко Јошеве у Бегову Лешницу. Сваки је гледао, да се ирво преобуче, па после издува, иа тек пошто се добро расхладисмо и утолисмо жеђ разблаженим и зашећереним вином, сетисмо се и ручка. Ту смо се добро одморили, на тек око 4 сахата по подне наставили пут к Лозници. На пут смо изашли код Липничке механе. Идући од Чокешине Церу земљиште је састављено од кристаластог стења — већином гнајса. У близини овог манастира, у једној јарузи где расте биљка Апс1го8етит оШста1е и Сеп1иси1и8 ппттие Е., нађен је ситнозрни гнајс, веома богат гранатом. Шистозност је на њему слабо изражена. По основнбј Фелдспатној маси растурена су ситна, сива зрна кварца, сјајне лишчице мусковита и црвенкасто мрки кристали граната. Овај је носледњи већином ноиспадао, оставив

' трага у стени у виду рупица рђасте боје. Гнајс овај у брзо уступа место крупнозрном мусковит-гнајсу и, у омањој количини, амФиболиту — што је особито случај на Мршића коси. У гнајсу иорфирично су излучени кристали од Фелдспата. Није шкриљаст а доста је трошан. Микроскопски кристали : : Фелдснат, кварц и мусковит, сви су крупни. И овде има граната, само је ситнији и много ређи . но у гнајсу са Чокешине. На самом врху Цера и нешто мало падином његовом, а у правцу ка селу Јошеву, развијен је и кварцит, који ускоро за тим престаје, а јављају.се опет гнајс и гранит, који је особито богато заступљен над селом Јошевом и у њему. Када се осгави ово село и окрене Лозници, цреко Бегове Лешиице и Г. Добрића, кристаласте ее стене само по где-где впђају (амФиболит код моста на Јадру). На самом излазу из манастира Чокешине, а на ситно зрнастом гнајсу, нађена је овом приликом иова биљка, која се у науци зове : Сеп1ипси1и8 тгттиз Е. То је врло ситна биљка 1—4. 5 с. м., стабло је усправљено, глатко и гранато. Лишће наизменично, јајасто, завршкасто, седеће или на врло кратке дршке насађено. Цветићи усамљени, скоро седећи у пазуху лишћа. Чаша четвородела, делови линеарни, дужи од крунице. Круница врло мала, бела или ружаста, само се око иодне отвара. Чаура кугласта, многосемена, краћа од чаше. Семке ситне, црне, троугласте и ситно тачкасте. О VI—VII. Уз пут од Бегове Лешнице до Лознице од ређих биљака брате су ове : Кћатпив Ггап§и1а I ј. поред Јадра близу Бегове Лешнице, ТпГоИит е1е^ап8 8ау. између Јошеве и Бегове Лешнице, ОешзГа 1дпс1,оиа И поред Јадра, ћПрбасиа рИозив Е. између Липнице и Лознице. 81епасИ8 ћеШсИГоНа И око Бегове Лешнице. На путу преко Цера у Лозницу покупљени су, а неки само прибележени, овп инсекти : Погсасћоп 1и1\ит, Соссте1а ећуаПса, Апоћшт Ге88е1а1ит, Оћогћупсћиз р1С1рез, 0гсће81е8 ^иегсиа, Сегатћ1х сегс1о, МеКе ргобсагаћаеиз, КћугоГго^из бокГШаћз, Богсив рага11еНр1рес1и8, Наттаћсћегиб ћегов, Ер1саиГа с1ић1а, Еета 12-рипс1аГа, Ргшпие сагјагшз, Огус1;е8 па81С0ГП18, СеГопЈа аига1;а, Еисапиз сегуиз, ОеоГгирез уегпаћз, 8Ирћа ГћогасЈса, Оугтив тагјпив, Апсћотепиз ап§п8ћсоШ8, СгурГосерћа1ив У1о1асеи8, Тгор1-