Просветни гласник

1 3 0 НАУКА и

30. јануара 1862. буде отворена школа у ХелзингФору под ннспекцијом проФесора педагогике. Буду наименована још три насгавника и послата на страну, да се за потоњи позив спреме. Исте године наименован је др. Захарија Аћим Клеве за проФесора педагогике на университету у ХелзингФору, пошто је пре тога довршио своје студије ионајвише у Германији. Кад су се наименовани наставници вратили из иностранства, онда је заједно с њима израдио детал^ан предлог за уређење наставничке школе, која јс отворена 1. септембра 1864. у ХелзингФору. На основи овога предложенога уређења изађе у Хелзингфору царски указ (29. маја 1873.), којим се заврши питање о практичној спреми наставничкој. Указ је утврдио ове главније одредбе : 1. У Финландији се уводе два нормална (учитељска) лицеја: један у ХелзингФору, с иаставним језиком шведским ; другп у Тавастеху, с наставним језиком финским. Оба ова лицеја имају задатак : а) да буду углед осталим земаљским лицејима и да полажу основе научном и друштвеном образовању, које ће се даље развијати на университету; б) да даду иотребно ирактично образовање онима што се спремају за позив наставнички. 2. Нормални лицеји потчињавају се врховној школској власти, као и остале земаљске школе. Специјалан надзор над овим лицејиМа ирипада професору педагогнке на Александровом университету, али се његов рад има ограничити само на наставни метод и наставу у опгате, чега ради своје ппсмене предлоге има подноситп врховној школској управи. 3. Нормални лицеј има седам разреда; седми, највиши, траје две године. (Познијим наређењем од 1883. имају лицеји осам разреда; сваки траје годину дана). Наставника су четири главна: један за науку хришћанску, један за језике, један за математику и природне науке један за историју и науке сродне њој ; даље долазе: два лекара, пет колега (соПедае 8сћо1ае) и учичитељп немачког и Француског језика, певања п телеснога вежбања. Главни учитељ има 16, ректор 24, а колеге имају по 28

НАСТАВА

часова недељно. Осим тога, главни учитељи дужни су руководити практична вежбања учитељских кандидата и да их сваки, у области своје наставе, надзирава и методички УР е ђУЈе. 4. У свима питањима унанређења, у колнко се тичу нормалних лицеја, пре званичнога предлога нли наименовања, има се раније саслушати мишљење проФеоора педагогике. 5. Сваком је слободно ступити у лицеј као учитељски кандидат, који пре тога сврши на университету курс , што је у овом иогледу прописан. 6. Дужности учитељскога кандидата у нормалноме лицеју јесу ове : а) да прати наставу по упутству главнога учитеља; б) да се веџба и сам предаје по упутству главног учитеља, а по методама нримљеним у нормалном лицеју; в) да се, према склоностима веџба у певању, цртању или гимнастици, како би коју од тих вештина с успехом могао предавати; г) да учествује на конФеренцијама, које се недељно држе под председнпштвом главнога учитеља, а најмање један пут месечно под иредседништвом проФесора педагогике, или, у одсуству овога, под председништвом ректоровим; д) да присуствује саветовањима наставничке колегије, и ђ) чим се покажу довољно спремни, да по потреби, на краће време, нредају поједине предмете. 7. Пред недељне конФеренције долазе ове ствари : а) извештаји учитељских кандидата о наставн, коју су пратили у лицеју ; б) критиковање и оцене лекција што су их држали учитељски кандидати ; в) испитивање и иоређење разних наставних метода и школских књига; г) дидактичка вежбања, и д) разговори о питањима дисциплине н реда у школи. 9. У месечним конФеренцијама : или се раснравља оно што п у недељним , или се чнне слободни предлози. или се оцењује за