Просветни гласник

астрономија и

тај циљ израђена расправа педагошкога садржаја. Још раније, године 1869., прописане су опште одредбе о образовању наставника. Ове су 10. јула 1873. замењене новима. Кандидат, који тражи наставничко место у вишим (средњим) школама велике кнежевине Финске. дужап је : 1, положити на университету кандидатски испит из ФилосоФије или општи испит за учитељске кандидате; 2, има поднети сведоџбу, да је годину дана био у нормалноме лицеју и веџбао се; 3, да је издржао пробу из практичне наставе и на университету положио испит из педагогике и њезине историје. Др. Клеве у својим предавањима иа университету и као инспектор нормалнога лицеја (1862.—1882.) ноставио је ове карактеристичне дидактичне основе : ') A. Пре наставе: 1. Учитељ се мора уверити да ли је дечји разум сазрео и имају ли довољно представа, да бп могла схватити иредмет који се предаје; 2. Учитељ мора дати деци оно душевно расположење, које се изискује за добро успевање наставе; 3. Мора своје предавање тако оживљавати, да изазива све већу пажњу у ученика. Б. Настава има бити : 1. темељна, 2. нераскомадана, и 3. увек упућена једном извесном циљу и на сваком кораку поуздано успешна. B. ЈНто је предавано, има се утврдити: 1. Пропитивањем. Учитељ упућује децу, да репродукују оно што им је предавано. Својим питањима помаже им да свезују нове представе с онима што су их раније имала у својој свести или у својим односима једно према другоме. 2. Оно што је иредавано има се често веџбати и примењивати. 3. Понављање има се вршити иманентно, а специјално само онда, кад се хоће (тгшкМга^ 8ко1арас1а§о§Јк. (Основи шкодске педагсгике). земљопис 131

да посматра предмет с новог, вишег гледишта. Ова и друга дидактичка правила извео је Клеве брижљиво, јасно и научно. Његови основи школске педагогије дају правац раду у оба нормална лицеја. У хмногоме познаје се школа, тако названа Хербартова. Финска, која тако обилује добро уређеним лицејима и има своја два чувена университета, ето како се побринула за стручну, боље рећи практичну спрему својих наставника за више школе! А ми? —- Младог, неопробаног, врло мало контролисанога университетлију шаљемо из скамије у средње школе за наставника ; често га при крају прве године његове наставничке праксе шаљемо и за надзорника основних школа, у којима раде, с малим изузетком, бољи методичари од њега, а не ретко и јачи познаваоци душе детиње и духа школинога ; и, најзад, принуђени смо да и, њима сличне, младе и још недовољно искусне, проФесоре постављамо за управнике наших виших завода! Ово једино питање из нашега школства заслужује нарочиту расправу, и ко би био јунак да је напише, све околности и истине процењујући верно, учинио би просвети своје земл^е значајну услугу, а млађе наставнике, којих се тиче, нагонио би: или да га побијају или да сами, аутодидактички', прибаве себи оно што им у своје време није показано, и пгго , патриотски говорећи, немају у себи м. п. ш.

АСТР0Н0МИЈА И АСТРОНОМСКИ ЗЕМЉОПИС У СРЕДЊИМ ШКОЛАМА. из 1гредаван.а цгоф. Др. Н. Херца Питање о асгрономији и астрономском земљопису и код нас је сада на дневном реду. Наставници, који су или стручњаци у овом предмету, или га по нужди иредају, подељени су на два табора. Једни су за то, да се астрономски земљоиис предаје уз земљопис, а други опет заступају мишљење, да је овом предмету природно место у фи17 *