Просветни гласник

132

зици. Ну ова два мишљења заступају и наставници других културних народа. Па како је ово питање важно, а сада се баш у нашем Просветном Савету ради на утврђивању сталних ирограма, држим да неће бити на одмет и ово нредавање проФесора Херца о иоменутом предмету. Он почиње овако : У овом иитању стоје у иовије време два гледишта, која се могу свести на ово: 1.) Спада ли настава из астрономског земљоинса у Физику или у земљопис?; и — 2.) мора ли баш ова настава бити индуктивна и систематска ? Кад говорпмо о првом иитању, иотребно је да имамо на уму дноје: 1.) астрономију и астрономскп земљоппс као науку, и 2.) наставу пз ових иредмета. Астрономија и астрономски земљопис сроднији су с индуктивиим иаукама, али изучавање у средњим школама треба да почне што нре, па како се у нрвом и другом разреду не учи Физика, то треба да се ови иредмети пзучавају уза земљопис. После овог, а у вези с овим питањем, стоји друго: да ли изучавање ових дисдиплина мора бити скроз систематско и строго индуктивно? Пошто ћу додннје објаснити, да се настава бар у најнижем разреду не мора бавити строгим доказима, већ да се више обраћа пажња разматрању и разумевању, то се може удесити, да настава из земљописа у нрвом п другом разреду буде систематска. После ових питања нрелази аутор на наставни план, који је он за поменуте предмете саставио. У ирвом разреду почиње с најпростијим појмовима: хоризонтом, надиром и зенитом. У исто време напомиње да је у многим уџбеницима ногрешно изложена разлика између привидног и правог хоризонта. У тим уџбеницима представљен је привидни хоризонат равнином, која додирује поврШИН У У З е Д н0 Ј тачки , а ирави хоризонат равнином, која је паралелна тој равнини а иролази кроз земљино средиште. Али онда се линије, које ове две равнине на небеском шару описују, поклапају. У самој ствари иривидни хоризонат је проширен хоризонат, који долази услед узвишеног иоложаја иосматрачева, и који показује да је земља округла. Ову појаву зову морнарн дубином обзорја. Помоћу ове појаве може се ученицима, и ако не баш строгим доказима, иоказати да земља има облик лопте.

После поменутих појмова прелазп се на представљање сунчевог дневног кретања, т. ј. на излазак, залазак, кулмииадију, северно-јужну линпју и источно-западиу линију, која је управна на првој. Ноћно кретање звезда у истом реду : излазак, залазак и кулминација у истој северно-јужиој линији ; за тим кретање звезда по паралелним круговпма на небеском шару и светски полови. Па онда иде релативно непроменљиви положај у звезда. (Није потребно, да се одмах говори о променљивом положају месеца и планета.) Објашњавање појава диевног кретања иомоћу обртања земљиног око осовине. Земаљска осовина, и њено иоклапање са светском осовином. Земаљски половп. Пошто се ученицима објасне ови иојмови, нредлаже иисац: да им се нокаже земаљски глоб. Он мисли да је овај глоб једино иомоћно средство, које се у настави може корисно употребити. Говори иротив упогребе небеског глоба, јер каже да се звезде на овом глобу виде с ноља, а у истини види се небески свод изнутра, и због тога се дешавају код ученика погрешне нредставе. Противан је свима другим астрономским апаратима, телуријуму и т. д., па мисли, да је најбоље нанравити у једној соби свод, на коме се обележе понеке звезде у сразмерном растојању, на коме ученици могу утврдити оно, што су посматрањем на небеском своду видели. На овом своду може се ноказати привидно кретање. а на земаљском глобу, у вези с овим неиомичним сводом, и ираво кретање , дакле и истоветност ових кретања. Сад се могу узети оне линнје, које су потребне за оријентовање на земљи, дакле: полутар, паралелни кругови и меридијани, изузимајући обртнике и стожернпке. Потребно је, да се докаже идеитичност меридијана са северно-јуашом линијом. Овај доказ није тежак, јер меридијани пролазе кроз земљине полове, а северно-јужна лпнија одређена је вертипалном равшшом, која пролази кроз светске полове. Пошто су ови основи позиатп, онда је лако оријентовати се на земљи, н тим је одмах одређена н геограФСка ширина и дуж^на неке тачке на иовршини, и ако ннсмо доводили у везу геограФску ширину с висином пола, т. ј. линије на земљиној површини с линијама на небеској лопти. Овим је свршен програм за ирви разред из астрономског земљописа. У другом разреду писац узима најпре кретање месечево међу звездама. Кретање