Просветни гласник

133

месечево лако је објаснити ученидима, кад | их изведемо узастопце две вечери на посматрање, где ће опазити: да се месец одмакао од читавог низа непокретница с леве стране на десну, да је дакле прошао покрај те групе. За овим се може објаснити путања (највећи круг на небу), време обилажења и Фазе. Објашњење сидерског и синодског месеца треба овде изоставити, јер би било за ученике овога разреда неразумљиво. Иосле тога треба говорити о кретању сунца онако, како се може извести из изласка и заласка. На овај начин изводи се да је сунчева дутања шпрока трака, а тек тачним посматрањем налази се да је та путања опет највећи круг. Овај пут је већ и због тога иајбољи, што је нсторијом одређен, али ова би индукција за ученике другог разреда била сувнше тешка, и зато се морамо тиме задовољити, да ученидима само напоменемо да је и сунчева путања највећи круг на небесној лопти, који се зове еклиитика. Положај еклиптике на небу и њен нагиб нрема екватору. Посматрањем могу се, даље, објаснити највеће висине сунчеве, а то се може извести и из сунчева кретања по еклиптици. Из овога извести годишња времена за неко место. Посматрање звезданог неба, с екиатором, половима и еклинтиком псд разним ширинама; мењање полове висине. За ово поематрање послужпће лено земљин глоб с тангенцијалном равннном. Веза нзмеђу полне висине и геограФске ширине. Подела на појасе, обртници и стожерницн. Овим завршује иисац програма предг..ше појава, које се дају објаснити из привидног сунчевог кретања, и онда се, вели, може прећи на право хелиоцентрично кретање земљино, избегавајући оиет строге доказе. У овим разредима довољно је, да се сврати пажња на једноликост појава, и да се мотивује право окретање тиме, што је вероватније због поделе маса и због тога, што се и друга тела сунчаног система тако окрећу. На овај начнн прелази се и на планете, а представл^ање привидног кретања из правог задржава се за старије разреде. Све друге партије, које спадају у астрономију а предају се у средњим школама, долазе у Физику или математику. У нижим разредима довољно је, у механпци, ако се објасни централно и елиптично иретање.

У вишим разЈзедима могло би се узети ово : I. Из механике : Централно кретање, Њут'нов закон атракције у вези с Кеплеровим законима. Фуколтов оглед с клатном. Бензепберговн огледп о падању, одређнвање земљине густине по Маскелнну и Кавендићу (Ма8ке1упе п СауепсИбћ). Акцелерација теже од екватора према половима и прецесија. II. Из науке о светлости: Помрачење јупитрових пратилаца, аберацпја непокректнпца (аберација планета отпада). Астрономска рефракција. Сем ових партнја има још много других, које се ие могу овде узнмати, а дају се у ове две групе уврстити : 1.) Овај део астрономпје, који се зове СФерна астрономија, и којм се може третнрати уза СФерну тригонометрнју у математнцп,као: СФерне координате, азимут и висина, часовни угао, деклинацнја и ректасцензија, дужина и шприна звезда; претварање координата, звездано време, средње и право сунчано време, једнакост времена. Најпростији методи за гоографско одређивање места. Овде напомиње писац, да се ове нартије с.ферне астрономије могу згодно објаснити у реалкама, јер се у њима учи СФерна тригонометрија , док је то у гимназијама за сада немогућно, пошто СФе]_ла тригонометрија у гимназијама не улази у оквир наставног плана из математике. У исто време износи саоје убеђење, да ће се временом увидети потреба, да се и у гимназијама учи СФерна тригонометрија, и онда неће изучавањесФернеастрономије наилазити натешкоће. 2.) Све остале партије лз астрономије треба да се узму на завршетку Физике у последњем разреду. Због потпуностн, може се овде све оно што је потребно поновити, а за допуну треба узети још и ове делове: дневну паралаксу, сунчану паралаксу, удаљење сунца, сидерску годпну, тропску годину, грађанску годину ; месечев ток, помрачење сунца и месеца; у које годишње доба и на ком месту на небу се та помрачења дешавају, њихово циклично иомицање; месечеву годину; у кратко о календарима; за тим: хелиоцентрично кретање планета и комета ; појам о елементима и масама. После овога треба да дође извођење прнвидних кретања, ретроградација и постаја из правих хелиоцентричних крегања. Овај је пут за цело много лакшн од историјског, да се од прпвидног кретања долази на хелиоцентрични снстем. На послетку, може се овде узети оно, што је најважније о планетама и о небу ненокретнпца.