Просветни гласник

а

АСТРОНОМИЈА И

(источну и западну тачку) овако : исток и запад је место иа ком супде излази и залази 9. марта. II ако ова деФиниција није баш апсолутно нужна, иошто се до поменутих тачака долазн и номоћу подневне диније, то је опет не треба са свнм одбацити. Господин ХеФдер каже да је ова деФиииција у толико нетачна, што источна и западна тачка падају заједно с оним тачкама, на којима сунце излази и залази 9. марта само онда, кад суице 9. марта у 6 часова стоји у пролетњој тачкп. Писац усваја ову ХеФлерову напомену и додаје још ово: „кад би сунце 12 часова, т. ј. од 6 часова из јутра до 6 часова у вече, у тој тачкн остало«. Али зар је то баш несрећа, кад се у првом и другом разреду не доказује све строго ? Госиодпн ХеФлер назива ово заблудом! На је ли и оио заблуда, кад се земља најпре посматра као лопта, а тек доцније као елипсоид; је ли и то заблуда, кад одређујемо вредност за сиљоштеност, а још позитивно не знамо, да ли је Беселов или Кларков елипсоид тачнији ? Или, зар не би било боље, да одмах у ночетку заведемо Геоид, ако хоћемо да будемо са свим тачни ? Је ли то заблуда, кад се узима, даје нагиб еклнптике 23'|., 0 ? Али, коме ће пасти на ум, да у средњој школи говори о секуларном смањнвању или о нутацији нагиба ? Ја мисдим да то не може бити погрешан пут, кад ми у поменутим сдучајевима заменпмо праве вредиости ириближним. Ади свакако би бидо ногрешно, кад би се п дан дањи говоридо о привпдиом кретању, у место да се ученидима објасни право кретање. Нарочито полажем важност на то, да се у првом разреду објасни ирпвидио и право дневно кретање, а у другом разреду привидно и право годишње кретање. ХеФлер опет тврди, да није научна потреба, кад се у првом п другом разреду гимназије говори у земљопису о Коперниковим законима. Ади, кгд би се ово мишљење усвојидо, онда може врдо лако наступити сударање између онога, јито се у школи учи и онога што се евентуално чуло идн научило код куће. Сем тога долази у опреку систематска настава с оним, што ХеФлер назива „нузгредним причањем". Сем овога, у прилог мом мишљењу стоји још и овај разлог : ХеФлер мисли, да се Коперников систем објашњава тек у четвртом разреду; али у четврти разред долази највише половина ученика од оних, који су стуниди у први разред, и ирема томе, половина ученика оставља школу с погрешним појмовнма о свету. На жалост, многи заступају мишљење, да настава од првог до осмог разреда мора бити ио неком калупу, не обзирући се на практичне потребе оних ученнка, који пре остављају школу. Па и ако некоји

земљопис 13 5

учеппцн нануштају школу због недовољног знања нз појединих предмета, ипак већина осгавља школу, да ступи у ирактич ш живот. Зар су ови ишли у школу зато, да у свакој прилицп преврћу конверзадиони декспкон, и да тамо налазе све друкчнје но што су учили у школи ? Сем ових, има и дидактичких узрока, који су протнву ХеФлеровог метода о сунчаној иутањн. Ова путања представљена је завртњевом линијом, алп сунчеву путању у овом облнку није лако објаснпти ученицима, кад немају за то геометријске спреме. Ово можемо још боље примером доказати. Физичари, кад хоће да објасне нојаве кретања неког тела, замишљају да је оно састављено из трансладиоиог и ротационог кретања, а да је ресултанта свију сила сложена пз појединих сила н сирегова, кад дејствују у једној правој, па ће им у ночетку бити сграно хеликопдално кретање и систем динама, које је завео Г. С. Бал. То исто важи и за кретање сунца но завртњевој линији, јер је то са свим ново ноимање. Ади, кад су га ученициједном разумели, онда их је опет тешко разувериги. Дакле, у почетку је тешко ученицима замислити, даЈеово привидно а не право кретање, а после овогајејош теже завестп Коперников систем, јер у првом снстему није дневно и годишње кретање одвојено, већ се растављање мора доцнпје објашњавати. Па и модели нису ништа подеснији од телурија. Из свега овога, што смо до сада казалн, издази, да настава из овога предмета може већ у првом разреду бпти систематска, али не строго индуктивна, па да прп свим наведенпм недостаднма не буде догматпчна. Па и у свима другим предметима ради се овако, јер се строги доказп не дају. Тако н. пр. ученици уче хемијске обрасце, и ако пм се не могу у средњој школи објашњавати методп кваптптативне ааализе. У природним наукама изучава се ноложај мпшића и живаца, крвоток и т. д., а дешеви се сецирају, и ако је то једиии строг доказ за нстипитост тих чињеница. Говори се о претварању инсеката, показују се разнн облиди исте животиње, и ако се то нретварање не види. Да бн се из астрономског зомљописа постигди довољни ресудтати, мора се претходно нспунптпјош једна погодба, која се у многим случајевила не испуњава. Пошто по овом плану предавање астрономског земљониса у првом разреду припада наставнику земљописа, то је прва и најважнија погодба, да нроФесор земљоииса има темељно знање из астрономског земљопнса. Теоријска н Физичка астрономија није потребна, али СФерну астрономију иземљоннсно одређивање места мора сваки наставннк добро — а не површно — дазна, и због тога Је нужно, да настав-