Просветни гласник

136

КРитИКА И БИБЛИОГРАФИЈЛ

ници земљописа сврше за г го потребан курс на университету. Ово нпје нпшта претерано. Већ у почетку сам пагласпо, да има доста наставника земљописа, који не знају како се димензије на земљи одређују. Сиоменуо сам н једну битну погрешку, којом мпоги уџбеници почињу, а то је : криво схватање разлике пзмеђу нривпдног и правог хоризопта. Сем ове има још једна ногрешка, која је тако рећп употребом освештана и која сејош и данас у књигама налазп, а то је: да се иланете познају по мпрној, а непокретннце но треиеривој свеглости. Нека само ко нокуша по овом критеријуму да тражи Сатурна трн или четирп месеца ире или носле опозицнје, или још боље Урана. Једном ноказаше неком господину у дурбину малу планету ; најпре следоваше облигатно изненађење, а за тпм: „јест, јест, познајем је по њеној мирној светлости !"

А како је тек са земљописним одређивањем места? Путници, којн нолазе да испитују непознате крајеве света, морају најнре да уче како се посматра, али кад погдедамо њихова посматрања, наилазимо на иогрешке, које долазе од ногрешне примене прпнцппа. У мчогпм чланцима добрпх геограФа налази се омашака. које и најблаЖп критичари — астрономи — осуђују као велпке погрешке, Такови наставнпцп иостићн ће свакако слаб успех из асгрономског земљописа, јер кад наставник хоће ученицгша нешто да објашњава, мора он тодобро знати ; само добар стручњак може бптн и добар учнтељ, и кад будемо пмалн стручно образоваиих геограФа, онда тек можемо очекивати повољније ресултате пз астрономског земљоппса. („ОезГегг. МИШзсЛ."). В. Зделар

-О姻4*0

ЕРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА.

КЊИЖЕВНЕ ОВЗНАНЕ Гласник земаљског музе;а у Босни и Херцеговини. Излази у тромесечним свескама ; уређује га Коста Херман, владин савјетншс. Годнна II., књ. I до IV 8°, стр 1—418. Сарајево 1890 године. Годпшња му је цена 2 Фориите. Од како је Аустрија окупирала Босну и Херцеговнну, она је тамо завела мпоге иовине, а много што шта тек почела заводити. Сем утврђивања појединих места подигла је многс лепе „цесте," главније градовс везала железпицом , обновила давно напугатене рудокопе, извела кастар, и т. д. н т. д. Иоред тога мило нам је што можемо забалежити да се опажа и развијањс књижевностп, која за тамошљи свет можс бити од велике користи. Са задовољством помињемо да се у тим двема покрајпнама печатају овп листови: »Глас Херцеговца," „Гласник југословенских Фрањеваца," «Врх — Босна," „Ватап® (мухамеданскп), »Сарајевски Лист, 0 ,, Босанско-херцеговачки Источпик« (црквепп лист), „Босанска Вила« и »Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини " Око поменутих листова окупили су се, као сурадннци, не само Аустријанци, веК и Босанци н Херцеговци како православни, тако и м>хамедовии. Сви тп сурадннцн, а нмрочито они „Музејског Гласника" и „Босанске Виле к , прегли су ич носао с пуно воље, да тс земље што боље и свестраније

проуче. — Музејски Гласиик, који ево већ две годипе како излази у Сарајеву, допео је много лепих п доста смишљсно паписаних чланака из истприје, археологпје, етнографије, јестаственице н т. д. Какве је расправе допео »Гласппк« у претпрогилој (1889.) години, саопштили су нам у првим свескама «Наставпика» г.г. Љ. Стојановић н Р. Петровић. ,Види II и III св. »Наставника" за 1890. год.). А ми 1 : емо овом приликом саоиштити читаоцима радове из Јестаственице, који су 1890. године печатани у »Музејском Гласнпку.» Ирво ћемо ириказати расправе из Ботанике , па онда из Зоологије. — У овој години Музејски Гласник није доиео ни јсдаи рад пз Минералогије и Геологије. А. Ботаника 1. Борица (ГЈарћпи Шадауапа, Ргеуег), приопћио Стеван ДелиК, учитељ у Чајничу (I, стр. 157 до 177). Мећу прво пролетње цвеће сиада цвет од борице, која цвста око Чајнича концем марта. Из упоређен.а борице са сликом, коју је прошле године г 8еишк приложио уза свој чланак у Гласиику, 1 ) ве.ш писац да борица потпуно одговарабиљцп. која је на тој слици представљепа. За тим говори о своме путовању на Цпцељ и кано је и где нашао борицу. Што се више пењао, борица је све чешћа, бујнија н до 30 с. м. и Ј ) »Гдасник гедаљског музеја* 1889., књ. П,стр. 55.