Просветни гласник

КЊИЖЕВНЕ ОБЗПАНЕ

137

више висока, али при врху Цнцеља еве је мање у 1 цвету беше. Том приликом приметно је ово : а) цвет у борице је бео, а изгледа жут, од 8 неједеако дугачких, на цвету пораслих прежутих прашника. б) што се више пеше уз Цицељ, борицаје све многобројнија и бујнмја, а.ш касније цвета : в) она расте на пропланцима окруженим оморићима, где малу лединнцу оиа сама нспуњава; г) борица иодноси снег и студен, јер су се неки цветићи кроз снег нробили и расцветали, али их је тешко од снега распознати (само са жутих прашпика пада у очи); Д) од друге трећине Цицеља па до врха борица се свуда у наоколо расолодила, а особито од | Текије па страном до на врх, где је најгушћа. Чајничани ову лепу биљку радо саде по градиницама , али се она тешко прима. А где се и прими ретко хоће да цвета. Само је једна кућа у целом Чајничу, где се борпца примила и цвета. Тамошњи свет држи да борица другде не расте, јер по „народној традицији® она је ту постала пре 300 годпна из капљица зноја, које су са чела Мурад-Дедина на земљу падале. Где год је кап зноја пала, ту је борица изникла и процвала. Мурад-Дедија је живео пре 300 и внше година у Текији на Цнцељу и ту богоугодан живот нроводио, а многа је добра у чпјничкој околини ночинпо. 2. Прилозч флори Босне и Херцеговине, приопћио Фр. Фијала (III стр. 309 — 315). — Материјал, који у овоме чланку писац саопштава, у неколико је прикупио сам, а нешто је добио од других; и то из северне Босне од г. Рајсера, а из Отоца, Домановића и Увца од нуковског лекара г. 1)г. Хентша и музејског пристава АпФелбека. Биљке, које г. Фијала наводи у овоме чланку, спадају већим делом у реткости босанско-херцеговачке Флоре, а махом припадају средоземној Флори. Само је две биљке навео које припадају алпијскоЈ Флори, а те су: ОпарћаНит 1еоп(оросНит Е. и Апетопе а1рта, У томе је чланку поименце набројено свега 111 Фела, а после сваке Феле назначено је и место, где она расте. Од наведених биљака велика већина је и у Србијн нађена, а само је 26 Фела које у Србији до данас нису виђепе, те према томе спадају у специФичности босанско - херцеговачке Флоре. 3. Оиуе «гб(е сгподоггсе и ђозапзћт аитата, рпорсјо Рг. Р1а1а (IV, 376 — 384), са две слике у прпсветни гдасник 1891.

тексту и 2 бојадисане и врло брижљиво израђене слике на крају књиге. У овом чланку писац приказује две Феле црногорице , које су карактеристичне за балканске земље, јор се само у њима налазе, па и ту су канда на умору. Писац је оба та дрвета промотрио у разно доба у Босни и Херцеговипи, и та своја проматрања потапко излаже, а навео је п литературу о тим дрветима. Ну, слободан сам поменути, да г. Фијала није павез сву литературу о оморпци. С тога ћу ја павести опе списе о оморици које г. Фнјала није споменуо. А ти су: 1) Саг1 Во11е: БЈе Отогјка Р1сћ1;е, у Мопа1звсћгЦј; с!ез Уегетз гиг Ве1оегс1егип!Ј с1ез Оагкепћаиеп, р. 124—130. ВегПп, 1 877 г. 2). У Тће Оагс1епегз СћгошкЛе — Тће Агђоге1;ит, р. 308. № 532 уо1 XXI. Цопс1оп, 1884. 3). Бг. Мах\уе11 Т. Маа1,ег8: Соп(;пћи1шп8 1о Ше ћЈв1;огу о! сег1;ип 8рес1ез оГ кошГегз, р. 203 р1. VIII. БогЛоп, 1886. 4). 1Јг. 81ејп: Исеа отог1ка Рапс., у Оаг1;епПога. НеГ! I р. 13 и даље ВегПп, 1887 г. 5). Вг. М. "\УШкотт: РогзШсће Пога р.... У предњем чланку прво је реч о муници Рјпиз 1еисос1е1'т18 Ап1., — коју је 1864 године први пут опшао Ап(;о1пе, а нашао ју је Ма1у у Кривошијама'. на Бјелој Гори и Орјену. За тим је Панчић нашао мунику у Негвинама (ужпчки округ. Г. Фијала погрешпо пише златиборски округ). Г. Бг. Бек брао је мунпку на Прењ пл. у Херцеговини, 8гу82у1о\У1сг у Албанпји. У Восни је нађепа на Бјелашницп близу Опанчака у сарајевском окр. Потанко је описује, а за тим је упоређује с Р. ш§та АгпоШ, те да би тако јаче истакао белеге саме мунике. Муника је прави становник подалгшјског регијоиа, а најбоље успева у висипи од 1400—1700 м. (иа Зимљу у Херцеговини и испод 1100 м.). Може н на ве!>им висинама да усиева, али тамо обпчпо закржљавп. Добро усиева и на кршу к; о и иа врлетнпм обронцима. Врло је пријатма панорама гледати из далска муничну шуму, која се само са »чемпресом 8 може упоредити. Распростирање мунпке пружа се од 43°40 до 42°30' сев. ширине. Најјужнпја места где мунпка расте ова су: горе Џибезе (СзЈећеге), Ораховски хум, Широкар п Перучица ил. на арбанско-црногорској међи; најсеверније место у Босни је на Бјелашници. У Далмлцији расте на Орјену и Бјелој гори у Кривошијама, у Србији на Златибору. —• У Боснп и Херцеговипп опа расте само на кречном земљишту, п то од Бјелашницс па преко Пре18