Просветни гласник

ЛЕКЦИЈЕ ИЗ

3. пад. себи 4 « себе, се 5. « 6. « соббм 7. « себи Ни ова заменица нема множине. IV. ГхЛАГО»ЛИ 97. — Глаголи су речи које показују да се нешто ради, или да нешто бива. Пр.: писати, нопати, трчати ; б.шстати, остати. 98. — Глаголи се разликују од других речи ио томе, што се уз њих могу ставити личне заменице: ја, ти, он, ми, ви, они. Певати је глагол, јер се може казати : ја невам, ти певаш, он пева, ми певамо, ви певате, они певају. ГГодела глагола по трајању радње. 99. — Но трајању оне радње или бивања које глаголи собом иоказују они се деле на трајне, тренутне и учестане. 100. — ТрајНИ глаголи су они у којих радња траје неко неограничено време. Пр аисати, читати, седети, ићи, алакати, викати, итд. 101. — Тренутни глаголи су они који показују радњу која се за тренутак свршава, или се њима показује само почетак радње или само завршетак. Г1р.: скочити, дати, луинути, зоонути ; — иопи, иолетети, зааликати; — доИи, долетети, донети, нтд. 102. — Учестани глаголи показују радњу која се чешће пута понавља. Пр.: зааисиоати, ирочитавати, поскакивати, мицати, гуркати, итд. Глаголски облици. 103. — Облици глаголски нису иадежи, као на нр. код именица, него су глаголски облици времен а, начини, ирилози и иридеви. 104. — Времена показују кад се дешава радња глаголска. Свака радња или се догађа кад се о њој говори, и то је садашњост, или ће се тек догодити, и то је будућност , или се већ догодила, и то је ирошлост. ЈЕЗИКА 7

105. — За исказивање садашњости има једаи облик, и то је време садашње. 106. — За исказивање будућности има такође један облик , и то је време будуће. 107. — Али за исказивање прошлости има четири облика, и то: време пређашње свршено, пређашње несвршено, прошло и давно прошло. 108. — Свега дакле времена има шест. 109. — Начина иматри: неодређени, заповедни и погодбени, 110. — Прилога има два: прилог времена садашњег и прилог времена прошлог. 111. — Придева има такође два: прошасти и трпни. 112. — Свега дакле глаголских облика има тринаест. 113. — Лични и безлични глаголски обЛИЦИ. Уз неке од ових глаголских облика може се метнути лична заменица првог другог и трећег (познатог) лица једнине н множине, на пр. пишеш (ги), пишемо ми), писаше (он) итд., а уз друге не може, напр. писати (не може се рећи ни ја, ни ти, ни он). Они облици уз које се може ставити лична заменица зову се лични глаголски облпци, а они, уз које не може ставити зову се безлични глаголски облици. 114. — Личних глаголских облика има осам, и то су: сза времена и начини заиоведни и иогодбени. 115. — Остали глаголски облици су безлични. Има их иет : начин неодређени, оба ирилога и оба иридева. 116. — Број. Као год и именице тако и лични глаголски облици имају обадва броја: једнину и множину , на пр. иишем је једнина, а иишемо множина. 117. — Лица. Али именице имају и у једнини и у множини падеже, а лични глаголски облици немају падежа него лица: ирво, друго и треће. 118. — У коме лицу и у коме броју стоји неки лични глаголски облтж познаје се по личној заменици која се уз тај облик може ставити, на пр. уз облик иишете може се ставити заменица лична ви, а то је замен. 2. лица у множини, дакле и пишете стоји у 2. л. мн. 119. — Начин неодређени и оба ирилога немају ни лица ни броја.