Просветни гласник

120. — Прошасти и трини иридев су једини глаголски облици који имају род: мушки, женски и средњи. — Разлика између рода код именица и код глаголских придева је у томе, што именица има само један од три рода : или мушки, или женски, или средњи, а сваки глаголски нридев може имати сва три рода, н.пр. иисао (м. р.), иисала. (ж. р.), иисало (ср. р.). 121. — Глаголски придеви имају и оба броја: јединну и множину, н.пр. иисао (м. р. једн.), иисали (м. р. множ.). Промена глагола. 122. — Сви глаголски облици по своме постанку деле се на иросте и сложене. 123. —- Прости глаголски облици су они који постају кад се на основу додају различни наставци. 124. — Сложени глаголски облици су они који постају од два глагола. 125. — Прости глаголски облици су сви безлични: начин неодређени, оба ирилога и оба иридева , а од личних половина (4), и то : време садашње, иређагиње свршено, иређашње несвршено и начин заиоведни. 126. — Простих дакле глаголских облика има девет, и то : три времена, два начина, два ирилога и два иридева. ! 27. — Сложенп глаголски облици су : време ирошло, давноирошло, бцдуИе и наћин иогодбени. 128. — Сложених дакле облпка има четири, и то : три времена и један начин. А. Прости глаголеки облици. 129. — Начин неодређени показује само име глаголске радње, да се нешто ради, а нс каже се нп ко радп ни кад се ради. Он се свршава свакад на ти или "ћи. Пр.: аасти, говорити, ићи, сећи, нтд. 130. — Време садашње показује радњу која се догађа онда кад се о њој говори, п ионајвише је трајна. Од глагола трссти времо садлшње гласи :

ЈЕДНГША 1. лице тресем 2. (( тресеш

» тресе

миожинл тресемо тресете тресу.

131. — Време пре!>ашње свршено показује радњу која је прошла, и није дуго трајала. Од глагола трести то време гласи :

ЈЕДНИПА 1. лпце тресох 2. » тресе 3. „ треее

МНОЖИНА тресосмо тресосте тресоше

132. — Време пређашње несвршено показује радњу која је такође нрошла, али је иеко време трајала, те за то тренутии глаголи тога времена обично немају. Од глагола аисати то време гласи :

ЈЕДПИНА 1. лицс писах 2. (( писаше 3. „ писашс

МНОЖИНА писасмо писасте писаху.

Код некпх глагола ово време може бити двојако, н.пр. од глагола трести гласи :

ЈЕДИИПА 1. лицо тресијах 2. » тр^сиЈаше 3. » треспјашо или : ЈЕДППНА 1. лицо тресах 2. „ тре^аше 3. „ треоашо

МНОЖИИА тресијасмо тресијастс тресијаху.

МПОЖПНА тресасмо трбсасто тресаху.

133. — Заповедни начин значи да се некоме заповеда, или да се неко моли да нешто учини. Заповедни начин нема 1.л. јед. и 3. л. ни једнине ни множине. За треће лице у оба броја узима се то лице времена садашњег и додаје се нека. Од глагола трести тај пачшт гласн :

ЈЕДШША 1. лице '2. г треси 5. )-, (нека) тресе

МПОЖНПА тресимо тресите (нека) Тресу.

134. — Прилог времена садашњег свршава се свакад на "ћи. Од глаго.п трести гласи : тресућп.