Просветни гласник

161

ставља се, а 7. тач. да важи за неподељеиу школу. Тачка 9. да буде слмо тражење интереса. Одвојено мпшљење' изоставља се. IV. Земљоиис У II, разреду где год дође посматрање да се дода и разговор. V. Словенски јсзик У IV. 1>аз. одвојено лшшљење пзоставља се VI. Цртањс У I. раз. 1. тачка отнада. У II. раз. 1. тачка отпада, а тако исто и у III. раз. 1. п 2. тач. отпада. VII. Псвањс У I. разр. нзоставља се: и Имам иуи џеи шећсра". А Дс1 остане од црквепог певања: Амин, господи помилуј, подпј господи, тебје господн, све мало. У II. раз. да дође оио, што је избачено пз I. разреда, а да се пзбадп „Јелпцп во Хрпста". У III. раз. изоставља се „цпц" и «цар везпра". У IV. раз. изостављасе „смрт мајке Југовића" и „Господ воцарисја«. Примсдба. У неподељеиим школама да се узму иесме под 2. и 3. у II. раз. да се узму под 1, 3. У Ш- * г „ х « 1, 5. У IV. , „ , » „ 1, 3, 5, 6. Даље да се нзостави све од речи „означене", ! па до краја. Из седнпце Главног одбора Учитељског Удружења. Бр. 51. 9. децембра 1890. год. У Београду. Повела се начелна дебата о овоме програму. | др. М. Ј. Батут. Тражп да се из основне школе избаци учење граматике, ппсање на каменим таблицама и ситно ппсање. Даље, изгледа му, да је из „Познавања човечјег тела" узето сувише матермјала, нарочито у том случају, ако се овај предмет добро предаје. Још предлаже да се из основне школе избаци гпмнастика на справама, а да остану редна вежбања и да се унесу нгре: трчање, ходање птд. Ст. ЉвчевиК. Налазп да је у овај програм унесно много материјада. Није за овако снстематско нредапање поједнннх предмета, н. пр. Исторпје. Он сматра читање, писање и рачун као нешто најИРООВЕТНИ ГЛАСНИК 1891.

главније у основној школи, а све остале предмете треба око овога груписатн, Свп други предмети, из којих се овде излаже програм систематски, треба да се сведу у читанке. Сматра за најважније у осповној школи то, да у ђака развпје вољу за учењем и да. их навпкне на саморадњу. Тежпште образовања у основној школи треба да буде у читанцп, јер је читање један иеханизам, и то доста тежчк, дага треба потпуно савладати, па да постане право и најјаче средство за самообразовање и усавршавање. др. II Ј. ПстровиК. Наводи као незгоду то, што се чл. 2. закона о основним школама ироппсује којп ће се предметн учити у основној школп, те по томе Савет не може мсњати ништа од ошта, што закон прописује. Како се пак у закону не одређује који ће се предметп предаватп у нижој, а који у вгшој основној школи, то налази, да Савет, задржавајући све предмете проппсане сампм закопом, може програм за нижу основну школу тако скратитп и удеситп како за најбоље нађе. Наводп погрешке и неодређености у овоме поднесеном наставном програму п доказује, како се програм мора прецизовати. Сматра, да је за основну школу много теже направнти нрограм него за средњу школу. Поднесенп програм претрпан је и сувише матерпјалом тако, да бп требало 8 часова иа дан радити да се овај материјал савлада као што треба, а сувишпосг наставнЈГ матерпјала у досадањпм програмима и била је баш поглавитп узрок, да се почело радити на томе, да се програм измени и скрати, Резултат свога говора своди на то, да се овај поднесени програм да једноме лицу из Савета, те да га опо прецизује и уреди према примедбама и гледиштима што их Савет буде утврдио у начелној дебати о овоме програму. Дим. СоколовиИ вели, да је законом одређено шта ће се учити, и с тога би требало чл. 2. закоиа о основ. школама изменитп и у закон унети само то : шта је цнљ основне школе, па после нека сам г. министар просвете, по саслушању Главног Просветиог Савета, проппсује шта ће се п како учитп у основној школп. Нпје за иредлог г. др-а Петровића, а сложио бн се с предлогом г. Ловчевпћа. др. М. Ј. Батут, допуњујући свој први говор, тражи да се из основне школе избаце домаћн задаци. У. Благојевић брани израду овога ирограма и доказује како се он у многоме разликује од програма, који сада важи. Своје мишљење поткрепљује нримерима из српекога језика у IV. раз. и из земљочиса, поредећи садањи програм из овпх предмета с предложеним новим програмом. Мих. ЈовиК слаже се с мишљењем г. др-а Петровића и објашњава своје гледиште о наставном програму.