Просветни гласник

170 НАУКА и

Чл. 22. Дом спротне деце сваке годше слави као сиоју славу словенске апостоде Св. Ћирида и Методија (11. маја). Чл. 23. Имена добротвора сиротне деце, којп су приложпли за Дом 500 или више динара, записују се у знак захвалности златним сдовима у мермериу нлочу, која је узндана иа впдном месту у Дому. Слнке добротвора држе се у велнкој дворави Дома. Чл. 24. Умрлнм добцотворима снротне деце приређује Унрава Друштва сваке годнне у мссецу мају на-

НАУКА И Др. ФРАЊА КС. ВИТЕЗ МИКЛОШИЋ (1813.-1891.) Наука о језику, а нарочито оловенска Филологија, претрпела је осетан губитак смрћу Фрање Миклошића , неуморнога посленика, највећега слависта деветнаестога века. Смрћу његовом нестало је онога радника, који је из године у годину кроз читаво пола века богатио науку својим расправама од велике вредности, који је младу словенску Филологију подигао на висину праве науке. Нз захвалности према таквом великану осврнимо се, ма и летимично, на његов живот и рад; упознајмо бар приближно његов значај!

Фрања Миклошић родио се 8. новембра 1813. године 1 (по старом календару) у леном, рајском крају Штајерске у Радмершчаку. Прве дане свога детињства — прве четири године — провео је у месту рођења, а по том се преселио с родитељима у Љутомер ; ту изучи основну школу. Још тада се опажао дар овога великана, — бистрина, марљивост и отвореност красиле су његову млађану душу. У основној школи био је први ђак, а по том и за свих шест година учења латинске школе у Вараждину и у Мар1 Већииа би( гр&Фа вели да се родио 1815. годипе, али то је погрешно.

НАСТАВА

растос, на коме присуствују чланови управе, особље Дома и сва деца у свечаном оделу, Председник Унраве, Др. Ник. Ј. Петровић Пословођа, Потпредседник, Стев. М. Веселиновић Јов. Р. Кадабић Благајпик, Алекса Богатинчевић Члаиови Управе: Анка Недићка, Катарина Данићка, Стана Коларчетовида,Марија Ђ. Ценићка, КатаринаМ. Миловука, Др Милутин Поиовић, Корнел Драшкоци, Мих. Валтровић, Милан Недељковић, Таса Миловановић и Коета Др. Ризнић.

НАОТАВА

бургу. У Марбургу се позна са Станком Вразом (1810 —1851), најватренијим браничем илирисма ; с њим се и побратими, и сневаше о срећнијим данима јужних Словена. Године 1830. налазимо га у Грацу. Илирски је покрет тада био у јеку. Све се скоро одушевљавало њиме, јер је у њему гледало спас своганарода. Том колу, у ком бешеВраз међу првима, приступи и Миклоишћ. У то доба одушевљења за илирисмом присталице његове или су у песмама исказивали своје одушевљење, или су иотписима то тврдили. Тако у часописима тога времена срегамо читав низ песама, посвећених том покрету, а безброј с потнисима као: Илир из Срема, Илир Серб из Бачке, Илир из Хрватске и т. д. Тада Ст. Враз намисли издати илирски алманах, за који стане прикуиљати грађу; али не изиђе на свет због малог броја уписника. На ту сврху послао је и Миклошић две песме с потписом «Фр. Миклошић, бив. супл. ироФесор ФилосоФије у Грацу"; њих по том штампа Ст. Враз у Даници Илирској за 1840. год., бр. 30 и 42. У напомени уз првјј песму Враз вели да је Миклошић добро познат и хваљен но целој Штајерској (( по ради својих пеобичних знањах"' 2 . II заиста, Миклошић је, поред изврсна знања латинскога и грчкога језика, знао још тада добро : енглески, талијански 2 О том оиширпије ,у „Еолу" за 1889. годину, бр. 23, стр. 384. Да ли је где још која песма његова штампана, не зпам.