Просветни гласник

ФРАЊА МИКЛОШИЋ

и Француски, а, разуме се, и немачки. По Италији је још 1836., а по том и 1842. путовао. У Грацу је слушао најпре ФилосоФију, па права. Положивши сјајно црви ригорозум. поставе га јануара 1837. за наставника ФилосоФије у градачком свеучилишту. У јесен те године положи тек ггоследњи испит за доктора, те га нрогласе за доктора философије. Као учитељ свеучилишта провео је до јула 1838. године, када да оставку и оде у Беч, да се спреми за адвоката. Године 1840. постаде и доктор права, иа ступи код адвоката Мих. Баха као писар. Чувар дворске библиотеке био је тада чувени Копитар, који има великих заслуга за нашу новију књижевност са утецаја и дружења с Вуком Караџићем. Миклошић се нреко Пољака Островскога упозна с Копитаром; овај, опазцвши оштроту ума и знање Миклошићево, не иропушташе ни дана, а да се с њим не састане. Тако је постепено утецао на њ, да је најзад махнуо и права и адвокатуру, на прихватио свом вољом словенску Филологију, која је дотле била само необрађено поље, на ком само беше доста прикупљеиа градива, јер оно, што беше ио овом градиву израђено, није било ни критички ни по системи. Тако стаде под надзором Копитаревим изучавати славистику, а поред ње и санскрт. 1844. године добије за скриитора дворске библиотеке. Те године изгуби матер и свога драгога учитеља, ком иосвећује 1847. своје издање УН;а8 (ЛетепМв речима ( (Матћи8 КорЦаги §та1и8 сћ.чсдриН аштиз". Смрћу Копитаревом упразни се место ценсора словенских, новогрчких и румунских књига, те њега поставе, а то му добро дође, јер могаше лакше пратити књижевни развој у тих народа. Година 1844. од епохалне је вредности за њ. Те године изиђе први његов научни рад: оцена „ Уегд1егсћепс1е ОгаттаИк с1ез 8апвкгИ, 2епс1, Опесћгзсћеп, РаГегт&сћеп, Ј^Шћатвсћеп, ОоМпзсћеп ипб, Оетхсћеи , уоп Ргапг Ворр", у „Јаћгћисћег с1ег 1л(,егаШг" ) , књига 105. Ова оцена обратила је на се пажњу научнога света; она је и донуна Бопове граматике — додатак о словенским језицима; у њој је М. изнео и програм свога потоњега рада на словенској Филологији. Овом оценом отпочео је читав нпз радова на славистици, који се, како вели згодно Јагић

у Кас1и V 212, „одликују ријетким обиљем употребљенијех извора, а уз то чудном прецизијом и краткоћом. Ако и тко, то умије он у мало ријечи много изрећи те се свему сувишному уклонити. Овака његова расправа има нег.и монуметалан карактер: човјек би рекао, да не говори иисац, него сама ствар". 0 самим радовима говорићемо у библиографијском ирегледу, а сада да поменемо даље црте из живота његова. Бурне 1848. године био је Миклошић председник друпггва (( 81оуетја", којој је био задатак да управља политичким покретом у јужним крајевима, а када се сазва прва уставна скупштина у Аустрији, изабра га срез св. Ленарда у Доњој Штајерској за свога посланика. Све оно, што се тицало словенскога живља, бранио је и заштићавао у свакој даној прилици, ма да се често и разилазио у мишљењу помагања са својим санлеменицима. —- Упозна се с министром Стадијоном, који опази у Миклошићу велики научнички дух, те га једнога дана 1849. године, са свим изненадно, постави за изванредног проФесора словенских језика и књижевности на бечком свеучилишту. Ове катедре дотле није било. И заиста Стадијон није могао наћи погоднијега лица од Миклошића, који с онолико пожртвовања и воље учини, да од Беча начини средиште словенске науке, у које се из године у годину стицао велики број младих Словена, да из уста његових чују праву, истиниту науку, којој се посветише. Миклошићево име већ беше на гласу. Академија бечка изабра га још 1848. године за дописнога члана. Свеучилиште бреславско позва га за проФесора, али он не оде, добивши за редовнога нроФесора 1850. године у Бечу. Годину дана по том изабраше га за редовног члана академије, када му наградише са хиљаду Форината први део његова најглавнијега дела, (( Поређене граматике" — Науку о гласовима. Те је године путовао до Цариграда, у ком, често пута причаше својим пријатељима, први пут виде и чу српскога гуслара. Године 1852., а по том и 1856., путовао је још по Француској, Немачкој, Далмацији и Црној Гори. Деканом ФилосоФскога Факултета био је већ 1851. године; ову му почаст указаше још и 1856. и 1865.; а ректором био је 1854. 22*