Просветни гласник

172

НАУКА И

НАСТАВЛ

У Бечу 1858. године био је 18. скуи немачких Филолога , оријенталиста и педагога. Томскуну нредседавао је Миклошић, те у свом говору одаде признање Немцима за рад на класичкој Филологији, али напомену, да има толико Филологија колико народа, који имају своје литерарне споменике, да им ее може живот и идеалан и реалан рад нроучавати. Јест, говораше, поред класичне Филологије је и германска, романска, словенска. Нацртавши духовну везу и сродство ових језика, завршио је свој говор реченицом : да ће настати нова ера за науку у Аустрији, ако пође овим путем у проучавању. Поред ових почасти и одликовања Миклошић је Ј 862. године постао и доживотни члан господске куће у парламенту. г. 1863. члан берлинске академије наука, а 1864. доби и племство. Последње одликовање од аустријске државе беше постављење за тајнога саветника. Српска влада дала му је за знак цењења његова научнога рада — орден св. Савеирвогастепена. Вио јепоред поменутих академија још и ових академија члан : париске, прашке, будимпештанске, минхенске, петроградске, краковске, копенхашке, букурешке, наше, загрепске и римске. С Вуком се упознао, веле, још за живота Копитарева. Вука је јако ценио, као и овај њега. Када је 1860-тих година оболео Вук, замолио је Миклошића, да надзирава штампање IV књиге народних песама; а по смрти његовој (1864) образова се за издавање његових дела одбор, који састављаху Миклошић, др. Јов. Суботић и Огњеслав Утјешеновић Острожински. У нозиву њихову за ирикупљање прилога напомиње се, да ће Миклошић вршити, «по нарочитој жељи покојнога Вука (за овај случај израженој за живота његова) — ревизију штампе у духу језика и правописа досадашњијех Вуковијех књига". Овај је одбор издао овадела: 1. „ПриијЈаву заисторију свега свијета, ио Шлецеру, издао Дим. Владисављевић, а прегледао Вук : " (1864); 2. к Сриске народне ијесме , V књига и (1865). На крају ове књиге међу штампарским исправцима има и по која напомена Миклошићева. 3 «Сриске народче ијесме из Херцеговине (женске)" 1866; 4. (( Жиеог и обичаји народа срискога Ђ (1867); 5. «Народне сриске ирииовијетке >\ друго умножено издање (1870); и 6. «Оеи18сћ-8егЂГ8сћс8 Ј] г бг1ег'оисћ п (1872), који

се може узети као други део Вукова Рјечника од 1852. године. Овај је речник био остао у хартијама, те га је Миклошић средио и штампао, написавши кратки предговор на немачком. За све ово није хтео ни иаре, што тврди захвалност председника одбора Утјешеновића ! Године 1852. ожени се ћерком друга му у дворској библиотеци — АјхенФелда; али она 1867. године умре, оставивши два сина, који су сада државни чиновници. Здравља је био добра услед умерена живота. 1889. године доби инФлуенцу, те од то доба стаде постепено опадати, ронути, али се нико не надаше, да ће тако брзо оронути. Још 20. Фебруара 1891. беше у походи код ироФесора МусаФије весео и чио. «Младићска крв у мени још ври" шаљаше се, када га овај сама не иушташе кући. 21. занеможе, и услед парализе мозга исиусти своју велику душу, на велику жалост свега научног света, у суботу 23. Фебруара у 8 *| 4 пре подне. 25. Фебруара у 2 часа по подне искуиио се беше учени свет пред покојниковим станом, да ода ношгу његовом раду. Сва словенска омладина (изузевши Хрвате) била је такођер присутна и положила венце на мртвачки одар. — У 5 часова црна земља затрпа за навек иоследње остатке онога, који је кроз 50 година неуморно радио на проучавању језика и историје словенске. Из Србије послали су телеграме саучешћа I београдска и крагујевачка гимнасија, као и дружина кДаничић", која је јавила, да се и венац положи на мртвачки одар, али беше касно. Учено српско друштво заступао је на спроводу српски посланик на бечком двору г. Симић. * * * Обилан је рад Миклошићев. Прегледати га потанко захтева и више времена, но што га ми имамо овом приликом, и више спреме; с тога ћемо изнети оно, о чем је писао, средивши према сродности иредмета, колико се може. I. Главно тежиште његова рада пада на „Упоредну граматику словенских језика" (Уег01е1сћеи(1е Сгаттапк с1ег в1аУ1сћеп 8ргасћеп. ЛУјеп 1862—1875), коју је знанствено утемељио, преневшпметоде Гримове. Дицове, као и Шлајхерова и других испитивања поређењем језика на словенске језике ; а тиме