Просветни гласник

ФРАЊА МИКЛОШИЋ,

је уједно унапредио науку о облицима и гласовима аријских језика, и синтакси словенско] положио основ. О том послу Јагић у Ка<1и V, 210. велн : „Његов задатак беше голем — да према начелима данашње фИлологијске науке, на темељу дубока хисторијског изучавања, изради све дијелове словенске грамагике. Тко зна у какову је стању Миклошић тај предмет нашао, кад се га нрихватио, а какав исходи као резултат његова умног рада, биће му тешко пресудити, да ли је требало веће одважности, лаћајући се трудног посла, или веће вјештине и науке, израђујући га. Камо ће љепша похвала Миклошићевим дјелима, него ли што баш свако иоједино нарјечје словенско мора да призна, да му је Миклопшћ положио онај Фундаменат научнн, на којему се може поуздано градити." Свакој књизи поређене граматике слов. језика, а има их четири, претходи по читав низ посебних расирава, које беху као углед штампане. 1. «Уегд1еГсћепс1е ОгаттаИк. I. 1љиИећге (1ет $1а,г/1жћеп Зргасћеп" штампана је два пута: 1852 године, 8°, стр. XVI и 518, и 1879, стр. 598. Овом делу граматике прииадају ове расправе: 1,аи11ећге с1ет аГМоуепгасћеп Зргасће 1850 и 1878 (претходни радови). Ово управо треће издање (1878) приказао је Јагић у Агсту-у 1'. 81. Рћпо1о§1е, III. /7е6е?' с1ге 81егдегипд ипс1 Већпипд д.ег УосчГе 1п (1еп $1а^гвсћеп Вргасћвп, у Вепк8сћг1{1еп <1ег кахвегћсћеп ЛкгкЈешЈе с!ег \УЈ8вепбсћаИеп, XXVIII, 53—90. У АгсМу-у III говори о њој Лескин. 1]е1н"г сИе 1апдеп Vоса1е гп <1еп 81ат8сћеп Бргасћеп, опет у БепкзсћпНеп, XXIX, 75 до 140. Л,аиПећге Лег 1>и1дагГ8сћеп Вргасће , у «81аУ18сће ВИзИоШек" ос1ег ВеИга^е хиг б1аУ18сћеп РћПо1о§1е ипс! ОевсМсћке, I, 43—56. ОезсћгсМе с1ег 1аиЊегегсћпипд ?'т ЂиЦјагг8сћеп. \У1еп 1883. XXXIV Оепкусћг., стр. 47. 2. Уегд1егсћепб.е ОгаттаНћ. III ВапсЈ. РогтетХећге с1ег 81аоГ8сћеп Зртасћегг , 8°, 1856, стр. XVI. и 582 ; — 1876, стр. 550. Још је прво издање начинило епоху и створило писцу славу за навек, како вели Јагић. О овом делу граматике има доста и посебних радова, и то: УотЂетгсМ гит 1.ећте иогг <1. СопјидаИоп

ггп а1Моп. 1848. стр. 5., и — Роттеп1ећге с1ег а1181оVепг8сћеп Зргасће, у два издања, од 1850 (стр. 73) и од 1854 (стр. VIII и 179). А1181оуепГ8сће ['оттеп1ећге гп рагасИдтеп тИ 1ех1еп аи§ д1адоШГ8сћеп диеИеп. 1871.8°, стр. XXXV и 96. Ово би било као треће издање претходнога рада. Увод је од неоцењене вредности ; њиме је доказао познату теорију панонисма. У АгсМу-у I. Јагић о овој књизи говори. [-.ећте 'ооп Аег сопјидаИоп гт аИз1о'оепгзсћегг, ВепкзсћпИеп, I, 167—206. 1Је1>ет сИе а 1181о^епГ8сће сопјидаИоп у ЗЉипдзћепсМе с1ег ка18егНсћеп Акас1еш1е с1ег \У188еп8сћа11;еп, I, 171—175. ЈЈеђет сИе депе1жепс1ипд до Гп с1ет рто потГпа1егг с1ес1таНоп Лег 81аиГ8сћеп зртасћегг у ЗИгип^зћеисМе, РХП, 48—53. ГЈећет с1Ге ги^аттепдезеШе с1есИпаНоп гп с1еп зГаоГзсћеп зрг^асћеп у ЗИгипа^ћепсМе, ћХУШ, 133—156. 1)а$ Гтрет^есГ гп д.егг 81аог$сћеп зртасћеп у 8И2ип§8ћепсћ1е, РХХУП, стр. 5—30. ЈУеђег с1еп итзртиггд егпГдет сазив с1ет ргоггоггггга1еп аесИпаНоп (из 8ћ/лт§'зћепс111е РХХУШ од 143—152), 1874,, стр. 12. ВеИтаде гит аи81ооепГ8сћеп дгагптаИк у 8Нгип§8ћепсћ1е РХХХ1, 81—-136. — О овнм трима расправама говорио је Јагић у АгсМу 1. 81. Рћ. I. 3. Уегд1еГсћепс1е СгаттаНк Лег з1. 8ртасћеп, IV. 8угг1ах, 1868—1874, XII и 896 страна. Изилазила је у свескама. Друго непонрављено издање изашло је 1883. године. Овај део граматике доста га је и времена и труда стао, јер ни у једнога словенскога народа, сем у Срба, не беше праве синтаксе; све је било од практичне вредности. О том, шта вреди Даничићева синтакса, нарочито за њ, може се прочитати у Миклошићеву приказу, који на завршетку ових редака додајемо. У АгсМу-у I изишла је Јагићева оцена овога дела граматике. — Ови се његови радови односе на синтаксу: ОГе иегва ГтретбоггаИа гггг 81аоГ8сћеп у БепквсћгШеп XIV, 199 —244. Ово је носле проширио, нове податке и изворе додао, па штампао 1883. под натписом (< 8ић]ес1,1о8е ЗМге", 8°, стр. 78. Ова је раснрава заинтересовала не само Филологе већ и ФилосоФе. О нрвом издању говорио је Јагић у Кас1и V. Оге ггедаНогг ггг <1егг 81ат8сћеи »ргасћегг у ВепквсћпНеп XVIII, 335 — 367.