Просветни гласник

фрања

делима првих књижевника у Европи имају п Словени своја. О таком делу говорити врло је тешко за човека који припада народу, који је скоро 500 година био одвојен од просвете на у свему назадовао. Барем за себе ~не могу то да не кажем. А ово наиомињем за то шго нисам рад ни да се надају читаоци да ћу им показати сву вредност овога дела и висину коју заузима. м За тим износи врлине дела: мноштво речи, обиље у изради, речима не казује (( само главна значења него и друга у која ирелазе главна," уз речи постале од самога корена казује и корен, па и промене овога, унео стране речи и т. д. «3а нас је Србе још особпто важно што — колико се у овај пар може опазити — највише богаства свога, које напоменух, и у речима и у значењу. има нови речник Миклошићсв из извора, који су остали од старе наше књижевности и до којих је тек у најновије време могао дићи Миклошић". (( Свакп књижевни посленик може наћи у овој књизи много којешта, на чему ће бити захвалан писцу њезину. в 0 овом речнику донео је врло похвалан суд и Јагић у Кпјиеутки II, стр. 437 до 441, као и А. Шлајхер. II још два достојна помена речника имамо, који умножише заслуге Миклошићеве, којих и онако великн број беше, и то: иВгсНоппаГге акгедб <1е згх Гапдиез з1а'ое8 (тиззе, 'о\еих-&1'лое, 1)и1даге, зег^е, 1сће^ие, ро1опаГ8) агп$1 д ие /тап§аг8 е1 а11елпап(Ј, п . 81. Рб1;ег8ћоигд, Мозсои е4 У1еппе 1885; и Е1гЈтпо1одГ8сће8 \Убг1ег1>исћ (1ег 8Гаогзсћеп Зргасћеп, \У1еп 1886. 8° 0 оба рада било је говора у АгсМу-у Гиг 81. Рћ0о1о§1е. У«Руском фил . Вћстнику ", и то XVIII, има «06 зтимологическом словар'1; Миклошича", од Р. Брандта, а за тим ночевши од 1890.. II свезак. и ((ДоиолнителБнна замФ.чанЈл кт. разбору зтимологическаго словарл МиклопЈича." III. Стари споменици; разна издања. Словенска, а и остала, Филологпја захвална му је, што је издао низ важних старих споменика, уз које је обично писао уводе на латпнском. објашњујући споменик. Ову врсту иослова или је вршио сам или у друштву с другим научницима. Сам је издао ове : 8. Јоа.пп[* Сћгухо81отГ ћогпШи т тато8 ра1тагит 81оуегасе 1аћпе е!; §гаесе сиш поћз сгШс18 е!; §-1(Ј88ап(Ј. Ассес1ип1 ер1те!га

;лошић 175

с1по, ас! ћ1кк)пат 8егћЈае 8рес1апЦа. У1пс1()ћопае. 1845. 8°, стр. VIII и 72. УИа 8. С1етеп1Г8, ержсорј Ви1§агогит дгаесе. УтсШћопае. 1847. 8°, стр. XXII и 34. УИае 8апс1огит. Е сосИсе апћдш88Јто ра1аео81оуеп1се сит поћ8 сгШсј « е! §1о88апо, Ассес1ип1; ерЈтеГга §гаттаћса срнпсре. Од стр. 32 до 39 : 1пс1ех Уосаћи1огит, 1п по81 п 8 КасћсЈћи« . . . Језипћ \ г 1еппаз. 1847, 8°, стр. 54-. МопитеШа Ипдиее тра1жо81ооетссе е сосИсе виргазИепЗ!. Утс1оћопее, 1851, 8°. стр. XII и 452. Аро81и1и8 е сосИсе топа§1егИ Ша1ооасеп8Г8. Ут(1оћоп8е, 1853, 8°, стр. XXIV и 267. Ово је посветио кнезу Михаилу, као и ћ^еХ1СОП од 1850 године. У посвети вели : «П1и81г1881П10 ргтс1р1 МшћаеНМ. Оћгепоу1с ћос ра1пзе Ипдизе топитепкпл уепегаћипсћш оКег! 0та1и8 есШог". Миклошић је много општио с пок. кнезом Михаилом ; били су искрени пријатељи. Ј.ех 81ерћапг Визаш. Ра8с1си1ш рпог 1;ех1ит сопћпепз. УЈпЈоћопае, 1856. 8°, стр. 28 и 2 л. Приказао Даничић у Србским Новинама за 1857. бр. 1. ЕоапдеИит 8. МаИћаел ра1аео81оуешсе е сосћсЉиа. Утс^оћопее. 1856, 8°, стр. 90. Ваз КееМ ооп Рзкоо. \УЈеп. 1857, 8° и у 81а\ч8сће-ВШИоШек, II, 46—63. Мопитеи1а 8вгМса нрес1апНа 1п81ог1ат 8егћ1ее, Во8пае, Ка§и818е. У1епи8е. 1858. 8°, стр. XII и 580. Посветио такођер кнезу Михаилу. Овај споменик, који броји 497 споменика (од год. 1189—1618) од којих нису 150 дотле нигде штампани, приказали су архимандрит Герасим у ((Седмици" за 1858 годину, у бр. 32. и Ђ. Даничић у Србским Новинама 1858. бр. 94. „Мислимо, вели Даничић, да би срамота било за Србе, кад би им требало препоручивати ову књигу, за коју на први поглед право рече неко у овим новинама, да не зна важније од ње за сриски народ". Сћгопгса МезГоггз 1ех1ит ги881СО - е1оуетсит, уег810 1аИпа, §']о88агЈит. Уо1. I. Уин (Јоћопее. 1860. 8°, стр. XIX и 223. VIIа 8. Ме1ћос№ ги881СО-81оуетсе е! 1аћпе. Ут(1оћопзе. 1870. 8°, стр. 29. %ит СћадоШа С1о1гапи8 V ОепкбсћгШеп X, 195—214 Тгојапзка рггса. ћи§аг8кј 11аИпкк1, у 84аппата III. 147 —188.