Просветни гласник

1 76

наука ii настава

РзаШг 8 1ита.сепјет, {лаам 1346. гаВгапка М1ас!епоУ1са, у 81аппата IV, 29—-62. 1х1ЈЈе .§1:ај осЈ дос1. 1112. о тапазИпћ па Ргизкој доН и 8ггети, росШзМ кг. с1а1т. 1 јгу. у1а\'. патјевтскоти ујеси, и 81агтата VIII, 1 — 19. Ђ1е аегђГзсће Вупа&1еп Стојетс, Ве11гау гиг ОезсШсШе уоп МоШепе§го. 1886. (ЗИгип^ђег. (3X11, св. I, 29—62). У друштву је издао : Ас1а е1 сИр1ота1а дгаеса тесШ аеМ, иа.пс1а е1 рго[апа со11ес1а. ЕсИс1егип1 Рг. МЈк1о«1'сћ е! Т. МпНег, и то : Уо1итеп I: Ас1а ра1ггагсћа1и8 Сот1апИпороШат, 1315—И02. е сосИсЈћш татг чспр11« ћШНоШесее ра1аМпае УтсЈоћопепвЈб. VIIIс1оћопге, 1860, 8°, стр. X, 607. (Тотш рпог). УоЈитеп II с истим натписом. 1862. 8°, стр. 608. (Тоггш8 роз^епог). V(Лшпеп III. АсЛа е1 тр1ота1а гез дгаегаа Иа1а .8Сјие ти$1гапИа, е 1аћи1агн8 Лиеош1апо, Погеићпо, МеШ ,еп81, ХеароШапо, УепеТа, Утс1оћопеп81. 1865. 8°. XXII и 393. Уоћппеп IV. Ас1а е1 <Ир1огпа1а топаз!;егјогит еЛ есс1езГагит опепИз. 1871. 8°, стр. XIV и 441. (Топш8 рптп8). Уоћппеп V. с истим натиисом (Тотив зесипсћгв). 1887. Уо1итеп VI с истим натписом. 1890. VIII и 452 (Топш8 1ег'1ш8). 01е 1едепс1еиотћетдеп СугШиз, уоп Егпа! I )пшт1ег ипс1 Кг. М]'к1о81'сћ, 1 870. у Вемк.чсћпТ1еп XIX, стр. 48. МопитеМа зресГапНа ас1 итопет ессГезгагит угеессе е1 готлтв, ес!ћа аћ А. Тћетег е! Рг. Мјк1о81сћ. Сит 1аћи1а. \ А 1пс1оћопае 1872. Памету и житик блажена?о учителм нашего Констаттина философа ирђваго настившика словднсшому кзицу. Српско слопенски тексг с латинским преводом. Впгпт1ег и Миклошић издали у ГЗепк^сћгШеп XIX, 203—248. Овде бисмо могли поменути сем издања Вукова немачко-српскога речника : 81ооеп8ћо ћегИо за пети (1853) и шести (1854 и друго издање 1881) разред. ВагИг. КорИагв Шегпеге 8сћгг[1еп\ 8ргасћ\\Ш8еп,8сћаШ1сћеп, ^евсШсШНсћеп, ећтодтарсШвсћеп Ш1с1 гесШ8(и8ћ)п8сћеп Шћаћб. I Вс1. Л\ 1еп, 1857. 8". стр. 380. У 36. броју Србских Новина за 1857. приказ је Даничићев. СћгезкоггшЛ, Ја ра1сео$1о ое гиса на крају су М(лштеп1а Гп^шдепбЈв . УтсћЉопзе. 1854. 8°,

стр. 92. Друго је издање изишло год 1861 под натписом : СћтезГотаИа ра1сео81осепгса сит зресГпипЊиз геИдиагит Ипдиагит з1апгсагит, стр. 114. III. Мио му је био посао да истражује стране речи у словенским језицима, како би се, тако прикупљајући градиво, могао објаснити утицај страних појмова, странога живота и културе на домаће нојмове, живот и културу, и обратно. Радом на том послу ноказао је културни утецај Словена на Мађаре и Румуне, изнео словенско језично благо, што се налази у новогрчком, и тим доказао. да су ту досељеници Словени, који нодлегоше вишој грчкој култури: у последње доба бавио се о истраживању турских елемената у језицима југоисгочне и источне Европе. Радови, који се односе на овај део посла, јесу ови: 1)[е з1аогзсће е1етеп1еп гт гититасћеп у ОепквсћпРћ;!! XII, 1—70. У Видовдану бр. 71. изишао је Даничићев приказ, који се завршује: „Похвалом завршити реФерат о овој књизи, те дужности опрашта реФерента само име славнога писца њезина". Под истим натписом изишла је расправа о овом питању у ВепкзсћгПЧеп XX, 1—88. БГе Ргетс1\^бг1ег т с1еп 81асГзсћеп 8ргасћеп у БепквсћпНеп XV 73 — 140. О ох.ом раду говори Јагић у КасШ V стр. 219—223 : «Ово је дакле мален етимоногијски језик страних ријечи, који су код Словињана, не од данас ни од јучер, већ одавна у животу, те се говоре и пишу напоредо с оним, које су извором својим домаће благо." В1е 81асГ8сћеп Е1етеп1е ггп аЊатзсћеп, у БепкбсћгШеп XIX, 337—374. 1)ге Рогт епИећМег пегћа гт аЊапгзсћеп ип<1 еггпдеп апсГегеп Зргасћеп у ЈЈепкасћпИеп XX, 315—323. 01е зГатзсћеп в1етеп1е гт тадуагчзсћеп у ВепкчсћгЈПеп XXI. 1—7 4. 1)1е 81ат8сћеп е1етеп1е гт пеидг1есћјзсћеп у ЗИжипдбћепсШе ћХШ, 529—566. Ј)је Шгћгзсће е1етеп1е т (Хеп 8пс 1 о $1ипс1 о81еигор'ш8сћеп Зргасћеп ;§'песћ18сћ, а1ћатзсћ , птшпЈасћ , зегШвсћ , к1е1пги8818сћ, §то88ги88Ј8сћ, роШгзсћ). Овај је рад штампан у неколико књига Пепкзсћп Г1еп, и то : I А — К у XXXIV , II К'—2 у XXXV, III А—М у XXX и IV N— 'А, за тим А—X и Додатак у XXXVIII. О првом и другом свеску било је више говора у VIII и IX књизи АгсШу-а.