Просветни гласник

177

Ше в1агпзсћеп, тадуаггзсћвп ипс1 гитипГзсћеп е1етеп1е гт Шгкгвсћеп зргасћасћаГге. 1889. 8°. I Јећег сИе егплпгкипд с1ез тгћгасћеп аи[ с11е дгаттаИи с1ег апЛо&еигорстсћеп зргасћеп. 1889. 8" IV. Своје научничке ногледе задржавао је овда онда на народној поесији и животу словенсних народа. а на по се нашој. Ови су му радови: ВеИгћде гиг кепп1пГ88 с1ег §1ао18сћвп ио1кзроезГе. I. ЈЛе Уо1к8врГк с1ег Сгоа1еп, у I )еок8сћпг1;еп XIX, 55—1 14. ])ге НизаИеп. Ет ћеИга^ гиг 81ау18сћеп ту!ћо1о§1е, у ЗћгипдвћепсМеХћУ1. 386—-406. (Јећег ОоеТвз К К1адде$ап<ј ооп с1ег есИеп Ггаиеп с1ез Ахап-.\да». СгезсМсМе с1. Ог1§-кех(;. и. с1. Иећегзек., у 8Игип§8ћепсМе С III, св. II, стр. 413 — 489. Ј)\е зегћјзсће ергк у ОевЂеггасМзсће Кеуие 1863. П. 1—23. Ово је превео у Летопнсу Матице Српске Стеван Иавловић. Т)Ге ШиЈгасће ђеј <Јеп 81аоеп. 1887. 8°, у БепкзсћпНеп XXXVI. У X књизп Агсћ1у-а Р. в1. Рћ. говорио је о њој Јагић. ЈНе сЈагзШХипд ггп $1аогзсћеп оо1кзеро8. \\меп 1890. Из ПепквсћпПеп XXXVIII, стр. 50. V. Оцене. Поменули смо, говорећи о животу Миклошићеву, гвегову значајну критику на Бопову граматику, а сада остале: Оцена у Јаћгћпсћег с1ег ИћегаШг 1847., књ. 119, стр. 1—39, на «Остромирово евангелЈе 1056 —57. Изданое А. Востоковнмг. Иетроград, 1843». Оцена Даничића „Србска Синтака" 1858. у „Србским Новинама" бр. 97 за 1858 год. Ову је оцену штампала и ,,Седмица и од 1858 године у бр. 35Друга оцена на српском језику јесте штампана у Видовдану за 1862 годину, бр. 38, а на а Даничипев рјечник из књижевних старина сриских" н то на првн свезак а—брЂЗЂ На крају ових редака додајемо обе ове оцене, пошто су од важности, а већини су непознате. Да ли је још шта ћирилицом писао, не знамо. VI. Миклошић се није само задржао на испитивању словенских језика, већ се бавио и о расветљењу историје разви&а романСКИХ језика, а на по се румунскога, као и о расветљењу језика скитничких Цигана. Тим својим радовима заузео је једно од првих места међу најновијим оријенталистима... иросветни гласнив 1891.

Сем ггоменутих расправа његових у одељку III, а који се односе и на романске језике, јесу још ове: «Иеђег сИе лџапсХетипдеп с1ег Витишп т (1еп с1а1таИт$сћеп АЈ.реп ипс1 с1еп Кагра1еп Ђ , у 1)епкгзсћгћ(;еп XXX, 1 — 66. Нигпит-зсће ТЈМегбисћипдеп : I. Ј$1го ипс1 Масес1о-титит$сће $ртасћ(1епктаћ1ет, у ВепкзсћгШеп XXXII, стр. 92. 1881. године. II. ВеИтаде гит КаиИећте с 1ет тититзсћеп сИа1ес1е. УосаНатп«, I. 1881. УосаНнтпа, II. 1881. УосаН8пш8, III. Сопаопапћзтиа I. 1882. и Соп8опапћ8пш8 II. 1882. О овој радњи Миклошића говори се у АгсШу-у 1'. 81. Рп. књизи VI. /_>е рт6[>хе тотап а с1Г8 и еп аЊапа1$ у Веуне с!е ћЈп^иЈзћдне е!; с1е рћПо1о§1е сотрагее 1871. У овнм радовима бави се о циганском језику, а под општим натписом: « Пећег дле тип(1ат1еп ипс1 сИе \џапс1етипдеп с1ет 2гдеипет Еитораз I. ЈЈ1е з1аптзсћеп е1етеп1е т с1еп типс1аНеп с1ет /Лаеипет, у ВепкасћпПеп XXI, 197 до 253. II. ВеНтаде хит дтаттаНћ ипс1 гит 1ехгсоп с1ег гГдеипеттипс1ат1еп, у ВепкзсћгНЧеп XXII, 21—102. III. Ше м>апсЈетипдеп с1ет /лсдеипет, у ВепкзсћпПеп XXIII, 1—46. IV. Матсћеп ипс! ИесГет с1ет /гдешгет с1ет ВићохџтпаЛ ТћеН, у ИепкзсћпНеп XXIII, 273 до 339. и II ТћеПу XXV, 1 —68, С1о88аг. V. ВеНтасде гит ћепп1п \88 с1ет /лдеипет гп ОаИггеп, гп ЗГттгеп ипс1 гп 8егМеп, у 1)епк8сћгШ;еп XXVI, 1—66. VI. УетдГегсћипд с1ег /гдеипеттигтаНеп, I Тћ. у БепкбсћпШзп XXVI, 161—248; II у XXVII, 1 1 — 108. VII. ВаиИећте с1ет /Гдеипеттипс1ат1еп у ВепкбсћпИеп XXX, 159—-208. VIII. 81аттШс1ипд81ећте с1ет /лдеипеттипс!ат1еп, у ОепкесћпНеп XXX, 391—485. IX. РоттегЈећте с1ет /гдеипеттигкЈат1еп у ВепквсћгШеп XXXI, 1—-54. X. 8уп1ах с1ег /гдеипеттипс1ат1еп у Г)епкзсћпИеп ЕХХ, 55—114. XI. ВеИтаде гит ћеппШзе с1ет /гдеипеттип<Јлт1еп у ЗНгпп^бћепсМе ћХХУП, 759 до 792, Г ј ХХХШ, 535—562, ХС, 245—296. VII. Разни мањи списи. Још има неколико радова Миклошићевих, који су по сво23