Просветни гласник

178

НАУКА И

јој садржини разноврсни и који не спадају у коју од поменутих шест груна. Ово су: ЈЛе Зргасће с1ег Втдагеп гп ЗгећепШгдеп, у БепквсћпКеп VII. 105—-140. У 81ау1зсће ВШИоШек II. 140—-150 „Додаци« ка тој расправи. — II ову радњу приказао је Даничић у „Србским Новинама" за 1857., бр. 10. 1){е 81аоГ8сћеп топаГвпатеп, у Вепкасћгћкеп XVII, 1—32. 1Ј1е сћггзШсће 1егтто1одГе с1ег &1а.огасћеп зргасћеп, у БепквсћпКеп XXIV, 1—58. ВеггсМ иеђег (јиег'8 зргасћвпћаИе, у 8ћ;хппдећепсМе I. 164—-168. (Јећег Аеп ге[1ехгоеп де&гаисћ Лез ргопогпеп8 о() ипс1 с1<п к <1аггб1 шзагпгпепћапдеп<1еп 1'оггпеп [ш а Ие регзопеп у Зћиипдвћепсћ ке I, 119—127. /7е6ег сИе 8ргасће с1ег ШезГеп ги88Г8сћеп сћготзГеп, ооггпдИсћ Ме81ог8, у ЗЉипдзћепсМе XIV, 3—52. Регтп ап<1 Јозеј' \\ г о1ј'. ЕЈпе 1ећеп8укЈ22е, 1866. 0 зГотта хе1о г гетЦа, у Кас1п јиг. Акас1егшје IX, 11 — 16. Магчја ћсг АпдјеИпта г КошкапНп АгчјаггЦ, у Кас1и XII, 1—9. Цгтјагха, ВаЊасћ, Уос1гакоу зротегак, 4°, 182—4. С1адоШГ8вћ у А11§. ЕпсуИорасИе с1ег \У1ввепксћаКеп ип<1 КипзћЈ, V. Егвсћ ипс! Огићег. Кејр21д, 1859, 4°, 403—22. У АгсШу-у Гиг з1ау. РћНо1о§Ге: ЈЈеЂег <1ге аИгиззгзсћеп коЊјадег, Агсћ. X, стр. 1—7. IЈеђег■ РгетАшбгкег, Агсћ. XI, стр. 105 до 111. Ет пеиег Ве1ед /иг с1еп аизегМзсћеп АизАгисћ се6рг> у XI Агсћју-у, стр. 633. Еиге Зргасћргоће с1ез ћгоаИзсћеп Вга 1ећЈез ^оп ЈЧеиргегагг бег МИгоШшгд. Ргосћка па песШуи уагтепи. XII АгсМу , стр. 311—319. Саопштио је и неколико писама, као Бобровскога о супрасалском кодексу, Нибура Копитару, итд. Издао је у две књиге и; „81аог8сће МШотећ ос1ег ђеИгаде гиг з/логжћеп рћИо1одге ип<1 де8сћГсМе" I, 1851. (8°. 321) сам, а II у друштву са Фидлером 1858. 8°, 212 страна. Поред других радова има повећи број и Миклошићевих; неке смо већ поменули, с тога овде наводимо само непоменуте :

У ирвој књизи : Рореока ос1 8оИојеогса. АШ^егеЈсћпе!; 1863. Мћ^еШеШ уош ћегапбдећег, стр. 259—260. ВагИиЛогпап КорИџгГ рго1едотегга ћгв1оггса т еоапдеИа 81ао<се стр. 57—84. 01адо1ИГ8сће8 ГгадтепГ еоапд. Јоагп. I е. 69 — 19, 28, стр. 261—263. Еп1дедпипд аи[ ћетг IVете!, Напка'з аЊетћеИегг ипс1 Шдегг, стр. 267—321. У дрдгој: 1)епкта!. <1ег пеиМооепгзсћегг зргасће. Ап 8 етег НапсКсћпК с(е8 XV јаћгћипсћ 1п с1ег к. к. ВЉИоШек 211 ћаЉасћ, стр. 170—172. 1)Ге аИвГооепгзсћегг 1едеггс1еп оогг ћеИ. Жеггге1, стр. 270—28 I. Вгге[ <!ез ћеИ. Вгигг ап Кагаег НетгГсћ, стр. 307—312. Да завршимо овај кратки преглед богата Миклошићева рада. Мислимо, да ће и ово површно разгледаше моћи послужити читаоцу да сазна величину заслуга овога Нестора словенске Филологије, да сазна шта њиме губи наука, словенство. Да ли смо нокупили све радове Миклошићеве, не молгемо тврдити; али свакако навели смо већину и значајније. При изради овога посла сем поменутих овде онде радова Даничићевих и Јагићевих служили смо се лепом расправом Аггтона Трстењака „Рг. Кв. ућег МјИобГс" (штампана у „Кек>р18-у таћсе 81оуеп8ке ха 1ек) 1882 т 1883.") и некрологом Мпклоклошићевим од М. Мпгка у „ Г)1е Рге88е" N. 75. за ову годину. Ђ. С. Ђ.

Оцена књиге Ђ. /ЈаничиКа „Србска синтакса" I. 1858. Између свију делова граматике у Словена је најлоше обрађивана оинтакса. Да би се ово иосведочило, симо трсба поменутн осповатеља научне граматикс словенских језпка, Ј. Добровскога, који шх у својима д 1п8Ши1:1опе8 Пп^иас 81а\асае уе1егјз с11а1ес1ј» пи у сво.јем «Бећг§ећаис1е с1ег ћбћтјзсћеп 8ргасће к није учинио ни што се умерено иште. Ако за стари словенски језик доиста и вредн изговор, да онда кад су „ТпаШиИопев 0 писаие, године 1822, најстарији пзвори сгарога словенекога језика још нису били штампапп, и с тога пнсац није могао до1ш до н.их, опет га треба прекорити што је пишу !)Н чешку синтаксу онако мало гледао на ста,рије изворе чешке књижевности, који су му бн.ш отворени. А 1П у томе пада на њега још један лре-