Просветни гласник

МЕОТСКА ЕТАЖА

185

ском. Они као и чакавци немају 4 акцента. Осим тога у овом се говору јасно опажа тежња акцента, да се у истим речима аомери за слог натраг од места на ком стоји у шумадиском. Тада се кратки акценат 0 замењује оштрим 0, нпр. шум. Ресава, морав. Ресава; шум. Јасика. мОрав. Јасика; шум. госпбдине, морав. господине итд. У моравском говору, дакле, оштар акценат П пада редовно на други. а у речима са випте од три слога, на трећи слог. По некад се сам акценат не помера, али се тон готово са свпм иренесе на други слог. — Остале су особине ситније а несу довољно ни испитаие, за то се неће ни помињати. (Наставићо ое)

МЕОТСКА ЕТАША (нов КАТ ТЕРЦИЈЕРНЕ ФОРМАЦИЈе) ОД ( вето.шка А. Г;|дованог.и1.а Ко разгледа Сисову дивну књигу «Историја Мбра" АпИИг <1ег Ег(1е II.) видеће, како су се контуре мора и суве земље непрестано мењале, почевши од искони па до данас. Хетеромезне, 1 хетеротопске и хетеропске творевине непрестано једна другу прекривају. Уз то су. у току дугог геолошког времена, долазиле многобројне деФормације : кора се земљина набирала, пуцала, силне су се дис1 По Мојсисовићу (В1е Бо^отИгШе V. 8М(1го1 ииД Уепе4јеп, стр. 5 — 8.) имамо у мавном три хорологаке категорије седимеаата, које одређују: 1). медија, у којој су се геолошке творевине обрааовале. Па тај начин разликујемо маринске и сувоземне (терестрцчне наслчге. За две творевине, које су се стварале у истој медији, велимо да су изомезпе, а кад имамо иосла с зедном маринском и једном сувоземном тв.ренином, онда велимо, да су опе хетеромезне. Изомезпи су п. ир. лајтовац и тегел ; хетеромезпи су никермијски плиоцен, који је лиФеровао силва материј'ла за ил^оцепске сисаре и прославио пеколико налеонголога, и паш пли цен (конгеријски и леваптски етаж), у којем се палазе трагови те исте ®ауне. 2). простор, у ком је извеспа група животиња била распрострањена. Ово треба разумети у смислу данашњих зоогеограФСких и Фитогебграфских провинција. Еад две тиоревине по најкарактеристичнијим Фосилима својим припадају једној истој провинцији, онда су оне изотопске, у противном случају хетеротопске. Кад упоредимо пашу јуру с алиијском, онд > су то две изотоиске творевине; 1 > уска п ак ЈЈра_и_наша то су две хетерото..г-ка творивинв. , у Н). с п е циј аЈПпГТГр и л пке самог места, на ком ј/ су се седимепти стварали. Ово су Фације. У овом погледу разликујемо : изоШиске твореване, кад су једне и исте Фацнје, и х е т е р о п с к е, кад спадају у разпе Фације. Наш лијаси банатски изоиске су творевнне, а босанеко-хе рдоговачка лијаа и паш хетеропске ; тегел и лајтовац сиадају у Јвдну ет.ажу, а хетеропске су творевине, и т. д. ИРООВЕТНИ 1'ЛАСНИК 1891.

локације гговршиле. вода није напуштала свој свакидањи рад, вулканизам је вршио своје.... Ма куд се обазрели по површини земљиној, свуда, као последицу свега овога. виђамо, да се нижу, једна преко друге, најразличитије творевине. Ово је на понеким местима, као што је н. пр. наша Источна Србија, дошло до врло интересног резултата : преко кристаластих шкриљаца долази на извесним местима литорална творевина горњег перма, преко овог наслагао се лијас, за тим долази трансгресија чак горње креде, па онда млађи терцијер! Оваквих прекида било је на врло много места и по осталим деловима света, не само у Европи. И је ли сад могућно, да се по реду геолошких творевина једног делића земљине површине створи шема целокупног земљиног развића, и да се одмери ток његов ? ! У -окзиру једног азијског полуострва (Европе), па ни њега целог, да се наслика развиће целе земље !... Све границе између појединих Формација. на чак донекле и појединих етажа, а то ће рећи скоро целокупна стратиграФска деоба, оснива се само на променама хоролошких прилика, на локалној неконтинуалности изопских, изотопских и изомезних творевина у Енглеској, Француској н Немачкој. II што се више геолошко знање унапређивало, што се боље и остали делови земљине површине испитивали, добивао се, мало по мало, све правилнији и опширнији појам о самом току земљиног развића и о његовој континуалности. Колико је светлости бацила на ово пол>е само Индија! Шта су само допринела истраживања по Хималајима! Како су од огромне важности резултати американских геолога !... Узмимо један пример. Граница између јуре и креде узета је на основу тога, што се у Француској, Енглеској и Немачкој измеђ поменутих Формација налази «вилд" (ЛУеаИ), а то ће рећи, што се у том делу Европе при свршетку јуре море све више иовлачило, па се ту на послетку сгварали слатководни седименти; за тимје море опет поступно расло и захватило пређашњитерен. И сад, наравно, да ће се између маринске Фауие тамошње јуре и тамошње креде опазити великп прекид. Јер коликоје само прохујало времена између доба, кад су на том месту живели представници једне и представници друге маринске Фауне ? ! Кад погледамо сад на исте ове творевине у Алнима, 24