Просветни гласник

184

држе његових знакова ; одступања чине А. Мажуранић итд. У поглелу назива за акценте, влада још већа одвојеност. Готово сваки писац има своје особите називе. У том се нарочито одликују Хрвати. У најновије време највише се упогребљавају две терминологије: Г Б. Даничића и Јов. Бошковића. По Даничићу нмају четири знака: (оштар), 4 (кратак), ' (дуг) и ~ (високодуг, врло дуг); по Бошковићу: хч (оштар), (благ), ' (отегнут и ~ (снажан). Даничићева је терминологија више у употреби, али је Бошковићева подеснија, јер више одговара самом начину изговарања дотичних акцената. Хрвати још несу дошли ни до какве сталне терминологије ; акценат 44 обично зову : «двоструки», «јак тешки»> итд.; акценат ': «гравис», «слаб тешки« итд.; акценат 4 : „окут", «оштри в (81С !), «отегнути", «дуги» ; и најгтосле акценат": «завинути", <( обли» итд. 4. Покрај опћих особина у штокавском дијалекту, које досле излагасмо, има и знатних одступања, која чине разлнчни крајеви растуренога Српства. Та одступања или боље рећи иокрајинске особине знатне су, јер нам могу расветлити многе појаве у нашем акценту, које су нам досле још тамом застрте, а и за то, што су врло занимљиве и тако разноврсне. да би се неук човек у први мах могао преплашити, и не сањајући, да се у тим маленим разликама — кад се дубл^е у њих загледа — могу лепо распознати делови једнога истог организма. Од тих особина, доста ће бити да се ггомену оне, које су најзнатније и које су колико толико исиитане. Оваких особина ио највише нма дцбровачки говор, на чији је акценат најпре иажњу обратио П. Будмани, и то ирво у Граматици ( 43 ), а не давно и у оделитој расправи «0 дубровачком дијалекту» (Каг11XV). Он у овој својој расправи, говорећи о одступању дубровачкога говора у облицима, гласовима и другим појавима језичким, вели да је у акценту највећа особина та, што на претпоследњем слогу речи, ако је иоследњи слог кратак, акценат 4 код двосложних речи (ако сугласник није ст, в) по43 ) бгатаИса с1е11а Нцдпа 8ег1ш-сгоа1а (Штса) сотрИаи Ја Р1еЦ-о ВигЈтап!. Разс1со1о I. Ујеппа. 1866.

стаје ': вода (м. вбда), магла (м. магла), Цавтат (у деп. зш§. пак "имају акценат као и остали штокавци: воде, магле, Цавтата) ; код вигле сложних речи постаје 44 : врућнна, лепота (§еп. 81§. врућпне, лепбте). Осим тога има од Вука наиомена ( 44 ), да у дубровачком говору прилог вр. садашњега код неких глагола, ако су ови састављени с нредлозима, у женском и средњем роду, задржава исти акценат, који су имали и прости глаголи, нпр.; дао, дала, дало — иродао, продала, продало; тако исто; иовнла, повило; попила, попГгло ; умрла, умрло; почела, почело итд. За тим има једна особина код глагола ггете и шесте врсте, који код осталога народа, у истом прилогу имају " акценат а 4 у начину неодређеном, док у дубровачком говору задржавају акценат инФинитива: кбвати — кбвб —• кбвала, кбвало итд. Даничић је на једном месту напоменуо да нема ни једне речи средњега рода. као : село, брдо, која би разликовала с1а1ду од 1оса1а, осим у дубровачком говору. Тако исто Дубровчани говоре: драг, драга, драго а прилог је драго; овај акценат у прилогу задржавају у пот. асс. р1. мушкога и женскога рода. Они говоре: иов, нбва, нбво; слан, сланн, слана; мене, тебе; ирви, бсми^ 45 ). Карактсристично је и то код Дубровчана, што је врло редак импеферекат и аорист, да га при читању ие умеју изговорнти иравим акцентом; место њега увек употребљавају прошло време. II најносле, по тврђењу проф. М. Кушара ( 4в ), може се кад што чути по отоцима дубровачким : воде, горе, које ће, свакако, бити утицај чакавскога акцента с далматинскога острвља. И у моравсном говору има врло карактерних покрајинских особина, што се тиче акцента. О томе је врло кратко и лепо писао нроФ. В. Карић( 47 ). Као што је иознато, моравски говор се међи с говором шумадиским, па иггак се у многом које чему разликују. Тако, моравски говор има велику старину, а шумадиски је најмлађи од свих сриских говора. У моравском се говору ие говоре сва четири акцента као у шумади44 ) »Пословице« итд. стр. Х1Л1. 44 ) По неки од ових нримера може се чути чешће и код иас, па граници кал.евскога н ужичкога округа. Јв ) У програму дубровачке гимназије за 1888Ј89 год. стр. 17. 4 ') »Србија* итд. стр. 205.