Просветни гласник

НЕШТО О СРПСКИМ АКЦЕНТИМА

183

(напред у речи вода) неЈито нижи и слабији, и да служи, управо, као неки мосг до осталих слогова (ако их имаде), који су нижи, те тако акценат прогресивно иада. Овај други слог упоређује Ковачевић с «1УШе1(;оп-ом и , који су Хадлеј и Мистели увели у грчку акцентуацију. Ова је модиФикација оправдана Јотп и тиме, што акценти 44 и ' имају тон који пада, а акценти ' и " имају тон, који расте, и према томе, првим двама акцентима није нп потребан средњи тон, — мост, јер падају, а другим двама потребан је буди какав прелаз у низину, јер расту. Кад би овај други слог био исте висине и јачине, као што је ггрви, онда би било потребно. да иза другога слога, дакле , на трећем слогу, дође прелазни, средњи тон. Овај ће појав, по свој нрилици, и бити главни узрок, што је штокавска акцентуација онако музикална. ( 40 ). Ову, доиста занимљиву, мисао о двосложном акценту. чини се, да је донекле и Вук наслућивао. У „Писменици" својој, на страни 11,говорећио (( пригласилу преодуљујућем" (*), вели он: (( пише се над оним самогласним писменом, на коме се глас тако врло протеже, да се и следујућим њему самогласним писменима (јербо оио ио највпше у среди, а риједко на крају или у иочетку долази) од свога продуживања нешто гхридаје, х,пр.: десет људи, шест кбња, седам језика итд. и Чини се, дакле, да је Вук добро ноимао гхраву ирироду ' (његов А ) акцента. Истина, он у (( Г1исменици" није добро знао кад то бива, јер не би уз ; коња, људи, упоредо гшсао и: језика, ниги би за благо ( 41 ), драго говорио, да се и овде „нешто гласа придаје сљедујућему писмену." Тек уза сав иедостатак, вредно је поменути да је Вук и овде дивном интиуцијом својом био на правом путу, и ако није знао ни за какве теорије о акценту, него писао по слуху. Па и Даничић, говорећи о историји наше акцентуације ( 4 ' 2 ), и тражећи потврде мишљењу А. Мажуранића и других, којн веле да је штокавска акцентуација постала од чакавске, — изнео је мисао врло сличну теорији о двосложном акцеиту. Он наводи реч Ј0 ) О овоме има леиих примера у раоправи М. §гере1а »Аксепа1 1 те1аг јипабкЉ пагоЈшћ рјезаша* (Рго^гат га^геђ. Јртпагије за 1885(6 годину). 41 ) Све речи бележим оиако, иако су у Вука. 42 ) У КаЈи XX. стр. 185.

( ,оода», која гласи у иггокаваца вбда, а у чакаваца вода, и вели, да ова.ј случај утврђује његову мисао, по којој је некад морала бити нека стара акцентуацпја (заједничка п за тптокавце и чакавце данашње), у којој су оба слога у речи вода имала акценат, и да је се из те акцентуације развила данашња штокавска, у које је већа сила гласа прешла на први слог, а с другога је нестало, док у чакаваца, напротпв, други слог задржа акценат, који је, и у време те старе заједничке акцентуације, како се мисли, био слабији од првога. У потврду ономе, што смо мало пре рекли о акценту иде и Мазингова теорија о двосложном акцеиту, али онака, како ју је модиФиковао Љ. Ковачевић. По њима је акценат ~ тројак — а не двојак, као што мисли Будмани—: а) кад је једносложан (ЕхвПћепаксепк): дан; б) кад је друга половина двосложнога акценга (сИе глтеИе НаДПе с!е8 Х\уе18Ш)епассеп1е8): казујте; и в) кад је неакцентована дужина: волова. Кад би се хтело потпуно да се одговори значењу овога акцента у сва три случаја, онда би за ирви случај био подесан знак "; за други би случај ваљало измислити нов знак; а за трећи случај био би Брлићев знак л. Тако би требало да буде, па да сваки знак одговори природи самога гласа. За сад би, у иедостатку другога знака, могао добро послужити за оба последња случаја знак л , јер је доста јасно, да слог, кад је друга половина двосложног акцента, нема свога акцента, него само мало тона с иредњега слога, дакле, да је управо просодиска дужина. Још би вредио било показати, каквим су знацима и које акценте бележили, и како су те знаке називали разни писци наши у оиће, и граматичари посебице. Али колико је год то вредно, толико је исто и немогућно. У књижевним споменицима н граматикама нашим до Вука, употребљава сваки писац друкчије знаке, по своме нахођењу, тако, да се слободно може рећи, да у томе влада прави хаос. Могло би се рећи, али не са свим поуздано, да већина пнсаца употребљава за кратке слогове знак 4 а за дуге знак А . Од Вука па на даље махом се