Просветни гласник
182 наука и настава
што се у поменутим речима други слогови може бити разликују од првих, него би био просодиски квантитет, оида би требало да исти слогови остају такови и онда, кад пред њима стоји други какав акценат». Али буди колико да се чине јаки ови разлози Даничићеви, ипак им је основа у новије време знатно потресена. У том се питању не слажу с њњм знаменити научници: Миклошић, Јагнћ, Будмани, А. Мажуранић, а у неколико и Ст. Новаковић. Нека буде довољно изнети овде само оно, што наука о иашој акцентуацији може одговорити на разлоге Даничићеве ( 35 ). Ево неколико примера. Место гледати говори се чешће по народу глати (то јест д је испало, па се гл§ати слило у глати); тако ће се и место иигледати рећи идглати, али а није акцентовано, оно јепростосамо дуго. Доказ је томе, што је поглати постало од погледати, а то је постало од погледати (поглеати), па је сад акценат чч , као што се зна, морао ирећи на предлог, а онда је 1амачно е остало без икаква акцента, а пошто је д испало, онда се с а, будући без акцента, слило у дуго неакцентовано а = поглати ("). Осим тога Вук и Даничић пишу: читао (где је, дакле, ао без акцента) а кад се та два вокала слију, онда пишу: чито, дакле акцентују о. и ако је оно, као што се види, постало од неакцентованих вокала. Исто тако поменути пример : уз раст постао је од именице раст и предлога уз: уз раст, а то је = уз раст (ио пређашњој Формули), па је онда ~ акценат прешао на предлог, те је постало: рааст, а отуда: уз раст, дакле а у речи раст (у овом примеру) проста је дужина без акцента. По поменутом правилу, да је а = аа, не би могло никако у облику жбне ово е бити акцентовано. јер би онда било = женее, а то би се противило опет правилу, да акценат ~ може стајати само на првом слогу речи. У прилог овом мишљењу иду и ови примери, нпр. кад би екавци доиста изговарали умреше (као што се Већином пише), онда би у јужном говору V раширено у ије имало, у средини речи, на и акценат а то не може никако ЗЈ ) Најјачи је противннк мишљењу Даничићеву музика српских акцената, са чијом је помоћу о том нитаау лено говорио Љ. Ковачевић ( АгсМу Г пг 8]ау. рћИ. Б. III. стр. 685), и то насупрот мишљењу Давичићеву, 36 ј Примери аа ово нитање ноглавито су узимани из разложног чланка Маретићивог у Јхујекси аадгећаске иагјје за 1878|9. годину. —
бити, дакле е (= &) је овде само дуго, неакцентовано, или нпр. пишу мотбвилце и мотб:;иоце! Овде се бар лепо може видети. да је слог, који долази после акцентованога слога, без акцента, само у једном случају дуг а у другом кратак. Тако исто пишу: јеванђеље, и јеванђелије. Али најбољи је за то овај нример: екавци су писали, па и сад иишу већином : кдлевка, док ту исту реч у јужном дијалекту лепо и чисто изговарају: кблијевка, а то је довољан доказ да на другом слогу нема никаквога акцента( 8 '). Сва је прилика, дакле, да у речима са два акцента, оно друго није акценат него дужина. За то би било потребно, увести за неакцентовану дужину онај Брлићев знак А , који употребљавају и пр. Будмани и др., а за дуге акцентоване слогове задржати стари Даничићев знак с.
Ради потпуности ваља споменути на овом месту и познату расправу Л. Мазинга о српским акцентима, којом — како вели Љ. Ковачевић — наука о срп. акценту ступи у нову Фазу ( 38 ). Слушајући говор српски Мазинг је опазио, да у српском језику влада особита врста акцента. Како он мисли, тај је акценат двојак : а) двосложни (2\уешШ)епассеп^); б) једносложни (ЕтаПћепаассеа!). Једносложни су " и ", а двосложни 4 и Једносложни долазе само на ирви слог речи, те се њима подиже глас високо на оном слогу, на којем су, а сви су други слогови нижи. Двосложни пак акценти не повишавају гласа само на оном слогу на којем су, него и на првом, што долази за њим. Он је испитивао акценат с музикалнога гледишта и дошао до ресултата, да у речи вдда други слог има исту висину и јачину гласа, као и први. То је у главном мишљење Мазингово. ( 39 ). ПроФ. Љ. Ковачевић, приказујући поменуту расправу читаоцима Јагићева «Агсћју-а", са свим умесно модиФикује мисао Мазингову, доказујући да је онај други слог 37 ) Љ. Ковачевић, АгсМу 1иг §1ау. рћПо1., В. III. схр 687. 38 ) Ј,В1е НаирЦСогшеп с1ез аегћјзсћ — сћогхуаИзсћеи Аксеп1ез. 81. Ре1ег8ћиг§. 1876. г. 3> ) Мислим да неће бити сувишно, ако се у ово иитање мало дубље загледа. Незгодно је само у толико, што треба бити музикалан, на га истом онда добро разумети.
-