Просветни гласник

189

до интересног закључка, да се у сарматекој Фауни врло јасно могу разликовати два елемента. један „западњачки" и један «источњачки". У Бечком Басену прелазе слојеви друге медитеранске етаже директно у сарматске. Прелаз је са свим континуалан, и у сарматској Фауни налазе се многи типови, који су на истом месту живели и за време друге медитеранске етаже (мурекси, нлевротоме, церити и т. д.), или су с овима веома сродни, те је највероватније, да су се од њих и развили; споредну улогу играју нак извесни нужеви (трохуси, насе, Фази]анеле и т. д.) и шкољке |Мае1;га рос1оНса, Тарен §ге§апа, Ег$Ша рос!оИса и др.), који се разазнају као са свим стран, по свој прилици из каквог другог (јер сигурно не из Средоземног Мора) досељен, елеменат. Што се дал>е иде на И., ка Каспијском Мору, све више превлађује овај елемеНат; у јужној Русији удружују се с њиме још и многи други облици којих у Бечком Басену и у Маџарској и нема, теФауна, макар да је, кад се упореди с правим маринским Фаунама монотона, опет није тако сиромашна, као што је то с Фауном у западном крају сарматског рејона. На основу овога и на основу распрострањености сарматских творевина и закључујс- Сис: да је сарматски рејон лежао са свим изван домена Средоземног Мора (треба се сетити. да су Црно и Егејско Море доцније постали). и да сарматска Фауна у главном није само промењена Фауна Средоземног Мора, но самостална Фауна. која се из неког непознатог нам п по свој прилици изолованог мора доселила и окупирала остатке II. медитеранске етаже, — дакле мешавина, од извесних реликата друго-медитеранске и ове стране Фауне ; најчистији тип ове Фауне налази се (вопс1ег1 )агег \\е18е! вели Сис) у галицијско-бесарапској зони. Свршетком сарматске етаже имамо највећу негативну Фазу између позитивне Фазе II. медитеранске и III. медитеранске етаже. Пре но што ће се дакле извршити, као што кажу енглески геолози, овај циклус II. медитеранске етаже, видимо још једну осцилацију у иозитивном смислу : јавља се трансгресија бракичких творевина с разноврсним конгеријама, кардијама, меланопсима и т. д., захватајући поред целог сарматског рејона још п Басен Роне и све долине око Апенина чак до Сицииије, — понтијска (кон-

геријска) етажа. По многим уџбеницима налази се, како је ова етажа директан наставак сарматске егаже, и уз то се на врло примамљив начин објашњује, како је непрестаним и све интенсивнијим ослађавањем вода сарматскога мора постајала све слађа, добивши на послетку карактер језерски. Међу тим кад се ствар дубље разгледа, видп се, да се пзмеђу сарматске и понтијске етаже налази оштра граница, како у стратиграФском, тако и у палеонтолошком погледу. Преко сарматскс Фауне долази без икаквог ирелаза и са свим другог карактера понтијска (конгеријска) Фауна. Понтијско море или, боље рећи, језеро није дакле никако могло постати директно пз сарШтскога. У истом смислу говори нам и иитересан закључак, до кога је дошао 8ив88 : да је измеђ сарматске етаже и конгеријске морало протећи много времена. и да је за све то време владала континентална клима; отуда и видимо да у Басену Роне, код Најсидлерског језера и на др. местима конгеријски " .:ј,еви испуњују усеке и ерозивне неравности у сарматским творевинама. (НАСТАВИ1\Е СЕ)

ДРУГО ПУТОВАЊЕ НАСТАВНИКА II УЧЕНИКА ДРУГЕ ВЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ ПО СРБИЈИ И ПО ВОСНИ 1890. од ДГ-Л НИК. Ј. ПЕТГ013ИЋА, Л>УБ. МИЛ.КОВИЋА, II. А. ТИПЕ, II. С. ПАВЛОВПЋА, Ж. Ј ЈУРИШИЋА. II. КРОЗ Б00НУ

1. Зворник — Нова Касаба — Среорница Љубовија. Одби Суљо дереглију и ми за 5 минута бесмо па левој обали Дрине. Ту иас дочекаше аустријски Финанци. Њихови људи прихватише нам ствари, да носе у царинарницу. Ишли смо у гомили. Нисмо пи 20 корака крочили од Дрине, а нага Аца рече