Просветни гласник

200

НАУКА II НАСТАВА

преписивање миого отежано; сем тога преписиван.е се може спречити и овим средствима: поглед наставников треба да је непрестано управљен целом разреду, у разреду мора владати потиун мир ; с тога не треба допуститп ни да поједини ученицн запиткују наставинка, нити да се задаци разновремено предају. Исто тако не треба наставвик да иде по разреду тамо-амо, јер се тако даје прилика ученицпма да завире у туђ рад и да се договарају. Ученпци ће се брзо одвикнути од запиткивања, ако им наставник одмах у почетку не одговара на пнтање; а радн једновремене предаје школских задатака може се препоручити овај поступак: Свакн ученик, кад свршн задатак, треба да га преда ономе који седи па крају исте скамије (редару те скамнје), и не сме нзаћп пз разреда, јер би тиме узнемнрпвао и свој разред а н друге, него има да се спрема за идући час, или треба да понавља оно што је предавано на претходном часу. Тиме се ученицпма спречава дошаптавање и помагање оним друговнма који још нису довршили задатак. Од прилнке пет мпнута пре по што ће куцнутп час, наставник треба да опомепе ученике да доврше задатак, па чнм куцне час, редар сваке клупе предаће скупљене задатке ономе који седи пред њпм; на тај начпн биће и веџбаИке сложене онпм истпм редом, којим и ученпци седе, те се тако може прн кориговању лако ући у траг несамосталним радовима. При кориговању иисмених задатака у школи, треба наставпик да нма на уму цео разред, а пе само оног једног ученика чпјп задатак поправља. Обично се наставнпци задовољавају тим, што номену круппије и чешће погрешке, па за тнм раздаду веџбанке ученицчма, да омп сами учине нужне пс правке. Из разних узрока препоручно бих јаједан други поступак, којега се драсе многи моји другови, и који вредп нарочито за преводе нз матерњег језпка на туђн језик. Како се тексг на матерњем језнку ппше брже но превод, веџбанка ће бити чистија, ако се изоставп тај текст; ну нмаједан важнији разлог. Многи ученицп, нарочито онн у нпжпм разредпма, чпм пзраде превод, хитају да препншу текст на матерњем језику, да бп га моглн код куће, уз помоћ ириватног учптеља или старијега друга, израдити; а то бива и код вреднијих ученика у старпјим разредима. Да би ученици оно време, које пропусте преписујући текст на матерњем језику, корисније употребилн, да превод још једном прегледају и дотерају, бнло бп у пнтересу саморадње, која је и онако скучена садашњом, можда и сувпше плашљивом, наставном методом, кад би ученпци писали текст на матерњем језику у одвојеној веџбанци, у коју би уписали превод пзрађен код куће уз прп-

помоћ свпју допуштених средстава, па бп на тај начпн дошли у школу потиуно спремнп за коректуру. А да би се ученици навикли, да још истог дана прер^де задатак код куће, треба наставник неколпко пута одмах сутра дан да врати школске задатке, па да том прнликом укорп оне ученике, којп нису прерадили задатак. Сем тога не треба веџбанке враћати на-самом часу, јер се тим даје прплпка узнемиравању колико самим раздавањем, толнко п ученпчком радозналошћу, да виде оцене и погрешке својих другова, него се домаћи превод поправи према тачном нреводу који је на табли написан, а тек се код куће нсправе погрешке у школској веџбанци, која се враћа после часа. А сад да иређемо на другу страну школске дпсцпплине, којој се обично мало пажње поклања, али се ипак ие сме занемарити, јер ред у том правцу може значити не само половину, већ и цео живот, а то је одржавање реда пре и после часа. Да пре доласка наставнпкова влада у разреду потпуна тишина, тешко је постићп; а нема нн смпсла томе тежнти, јер мприи разредп пнсу увек п најбољи. Довољно је кад се строго пазп на то, даје сваки ученик на сном месту. Али о једној другој тачцп пмало бн се више шта рећи: о томе, како да се избегне забуна при каквој изненадној опасностп, на ир. ножару. Како број ученнка у средњнм школама нагло расте, а школске зграде нпсу ни подесне ип простране; а како се даље пз искуства зпа, како су и одраслија лица збуњепа у случају какве опасностп, то би се у том погледу могло препоручитн ово: а) владање у разредима. Како се већ при тражењу горњпх хаљина и шешира лако може деситн забупа, треба увек наваљивати, да сваки ученик своје хаљине обеси на одређено место блпзу свога седишта. На известан знак, који се мора јасно разлнковати од школског звона, паставппк ће казати учеппцима, да своје школске стварн (књиге, свеске и т. д.) узму у леву руку, за тим да узму своје хаљине, да метну шешпр на главу, горње хаљине на лево раме, и да но два и два стану у ред (најбоље онако како седе у разреду, т. ј. вратима најближп напред); ученици, који се на знак узбуне не бп десили у учпоници (него у ходнику, нужнпку и т. д.), треба одмах да похптају у свој разред. Чим ученици буду спремни за полазак, учитељ ће отворктн оба крила школских врата, и казати ученицима да брзим (али не трчећим) кораком нзлазе, а он ће сам остати код