Просветни гласник

МИСЛИ О ШКОЛСКОЈ ДИСЦППШЕШ

199

на пр. какав жедезппчар каже, да је на Семерингу највеће пењање 42, идп читање у каквој статистнци број 0,123, опда се у оба сдучаја у опште разуме , да је прави кодмчник стављен на место назначеног. Неки су чак и то замериди, што се у уџбебеннцпманаизменце служимо речима: број, количила п израз. Оно до душе требадо би у аритметици да се говори само о бројевима; ну како је количина опширнији појам, аизраз, т. ј. усмено или граФично Формулпсање појма, још опширнпји, то нека је допуштено, да би се избегла заморна монотоипја, да се може једна реч заменити другом. У таквим стнлистичким критпкама не умемо да нађемо математичких мисли. Шоиенхауер је геометријске посгулате уиоредио с мишоловком, чиме је хтео рећи да је Евклидова геометрпја основаиа поглавпто на пскуству, алп да се нпје пронпкло у суштину њихову. Морамо прпзнати да овај философ има право у толико, што се је геометрија — из поштовања прога класичном веку —сувпше дуго држала Евклидовпх облика, тако да се тек у уџбенпцима последњих година све в:1ше јавља тежња, да се Евчлпдова емпирична геометрија замени индуктнвном модерном геометрнјом. Арптметика стојп у том погдеду много боље, јер имамо много угледних радова, поред којих нема места сумњи, да је аритметика само гомнла пропзвољних, на искуству основаних истнна, него је она систем научнпх истина које, по логпчпој нулшости, чнне једноставпу и доследну цеднну. Опи, који сумњају у аритметику као једноставан н досдедан паставпи систем, нису срећни што се позивају на г. Лихтенберга, јер је овај господин широј пубдпци боље познат као сатирнк но као фпдософ . А мп мислпмо, да наставничкп позив није, да сумњу ствара, него да је откдања : и да створи себи убеђење, п да по њему ради. А наше је убеђсње: „да је арнтметика свуд апстрактна , п ако не оскудевамо у средствпма, да је очиглсдно представпмо." (О^еггеГсЈтсће МШв1зсћи1с). ПЧЕВЕО Стеван Давидовић ИРОФЕСОР

МИСЛИ 0 ШКОЛСИОЈ ДИСЦИПЛИНИ (по НЕМАЧКОМ) Поводом једног чланка д]]-а Фр- ШтандФеста о школској дисциплини, штамианог у

листу (( СЕ81егге1сћ18сће МШеЈбсћиЈс", изнео је у истом листу и проФ. др. Г. Хвргл неколико својих мисли о том предмету; па како је ова страна школског живота врло важна, јер је добра дисциплина једна од најбитнијих погодаба за успешну наставу, саопштићемо овде главне мисли Херглове. За време предавања треба обратнти пажњу па прпстојпо држање ученнка како при седењу (руке не смеју бпти скрпвене, из впше узрока), тако и прн устајању и седању. Да би цео разред пажљиво пратио предавање, треба крајна места до прозора попуппти оним ученицима, за које се зна да их настава више пнтересује Као што се у телу човечјем покретом сваког нерва управља са једнога центра, исто тако мора и ученик да буде актнван део целнне, јер су сви ученици једног разреда тако рећп један васпптаник, који свом наставннку не сме дуговати ни једнога одговора. Па као што онн мпшнћи, којп ређе раде, слабе, па н п.зумру; нсто је тако потребно, да се свакп ученик што чешће подстиче на рад, — разуме се: слабпји впше но умнпјн или напреднијп. Ну сарадња свију елемената не сме се показати у томе, што ће сви ученицн, на једно шггање наставниково, скочпти, дићи руке, и викати: „дакажем ја"! јер многи денп ученик може тада поуздано рачунати, да неће бити прозван. Ова окодност, као н искуство, да се јављају и такви ученицн, који и не знају одговора, даје повода мишљењу, да бп требадо са свим укинутн овојављање. Непажљиви учепици могу се п једним п другим средством натератп, да буду пажљивији; а то је размештај учепика по њиховој подобности, адп не онадо као што обично бнва, да се бољи ученицн распореде по предњим кдупама, него обрпуто. Да се прп оваком размештају даје маха дошаптавању, мпслнм да неће нико тврдитп, јер се дошаптавање у оиште не сме трпети, ипти се оно у поједииим случајевима даје нзбећи. А папротпв овакав размештај има ту добру страиу, што су наставпику придпком пропитивања опи лошији ученици увек иред очима; а ваља у том видетн и један васпитни моменат, јер се оваким размештајем добрим ученпцпма поклања оправдапо поверење, које они неће лако злоупотребити, пего ће их оно још више подстаћп на рад, док се међу тпм уобичајеним размештајем онп лошијп ученици, који могу бити врдо вредпп али мање даровити, очевидним запосгављањем вређају и осећају попижени. Да пређемо на дисципдину за време иисмених задатака у школи. И ту је предњим размештајем