Просветни гласник

202

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

Највећа се пажња, разуме се, поклања депим колонијалпим и светскнм новцима грчким и рпмским, али се, у свима зомљама, велика пажња поклања и домаћим старинским новцима, Класичне старинске новце, грчке и римскс, воли образован свет као иешто лепо, а своје старинске новце, ма и не били лепи, воли свакн народ као нешто своје. Шта вреде старински новци за науку, најбол»е нам иоказује историја културе н умстностп, па и нсторнја владалаца и држава. А каква нријатна и родољубнва осећања у срцу нашсг парода пзазивају повци цара Душана, кнеза Лазара и Краљсвића Марка — можс знати само онај, који јс имао прилике да впди, како наш свет чува сваку старинску пару (новац), особпто кад држп да је српска. Ну, при свем том, старинскс паре , које се ш 1)у у нашпм крајевима, не могу да се сиасу од нропасти нли од одношења у туђину. Отаринскс иаре, које се код пас пађу, махом падну неиспнтапе, као н;ртве модерис нндустрије, иред златарску дуваљку, илн дођу до руку агентима страних музеја. То долази отуда, што код нас као да још нема л>уди, којн би старпнским новцима поклањали ополнко сталне и озбпљне научне пажњеколико пм прнвремене и радознале нажње поклања нрости свет. Разбпрање за старинске иовце као да је до сад бнла само дужност чувара Народног Музеја или страст лакомпх среброљубаца. До душе, има и закон, којп забрањује носити старнне на страну, али тај закоп пс може да сачува од пскушења еиромашнс породпце, кад нм се, у оскудпцп, појави прилика, да за старинске паре, које данас пе иду, добнју новце, који иду. Закон управо заплашава свет, те пе сме да ноказује старинске паре из страховања, да му пх власт нс би одузела без накнаде. Тога радн сс и Музеја сећају само људп имућнији п увиђавнији. Тек би онда свет старннске новце радо показивао п научнпм потребама жртвовао, кад би се, бар по окружнпм меетима , одредило по какво стручно лице , које би откупљпвало од света важније старине. За то као да би нмјподеснији били наставници, који се баве историјом, нарочито с тога, што ученици и самн често имају обичај, да наставнпцима историје , који им говоре о прошлости, доносе на увиђај снаринске паре својих родитеља. То би бпло у толпко кориспнје, што се на многнм местима налазе у већој количини новци, којих по другпм крајевима нема у тој мери Тако се у ваљевском окрЈгу понајчсшће налазе новци римског

цара Гордијана III., који је у своје време, с војском и благом. прелазио преко наших земал.а, а у шабачком округу, опет, највише се находе повци римског цара Трајана , чију судбнпу народ доводи у везу с именима неких села и старина по Мачви н Поцерини, н новцн нашег краља Драгутина, коме је престоиица била па Сави у Дабрацу (илн Дебрцу). Што сс нумизматпка код нас запемарпла, можда је узрок и у томе, што пије бнло згодних дела, по којима би сс старински иовци моглн одређивати. Тога ради хоћемо и да нрикажемо с две три речи једио иово дсло нумпзматичко. До душе, то дело нпје штампано ћирилицом но латииицом, али јо опет бар на нашем језпку , те можс бнтп иристуначно мпого већем броју чпталаца него што су нумизматпчка дела иа туђим језицима. То је дело, коме натнис горе исписасмо. Вредни чувар народног музеја у Загребу, проФесор Симе Љубић, којп је поштоваоце нумизматике још 187 5. године обрадовао а Ор180П1 Ји§081ауепакШ поуаса«, издао је прошлс годипе у Загрсбу и оипс старинскпх поваца , што се налазе у загребачком музеју. Истина, ту пису оппсанн свп новцп, но само неки део. Ту су описапн новци пз најстаријега доба, грчки н келтички, и, од рпмских, породичпи из конзулског доба и царски до времена цара Диоклецијана. Поред тачног описа сваког новца додана јо и кратка биограФија сваког рнмског цара и царице, а има и 12 таблица с литограФисаним сликама. До душе слике нису онакве, какве се могу видети у страним нумизматичким делима — нису ни из далека онаквс, какве су у красним делима Имхофз. Блумвра : «Рог[га1корГе аиГ гбптсћеп Миплеп« и аРог^гаЉорГе аиГ апИкеп Мипгеп ћеПешзсћег ипс1 ће11еш81ег1ег Уо1кег® — али, тек, опет су добро дошле. И ако ће сваки , који је имао прилике да разгледа римске новце, познатн, да слике поједпних царева и царица пису добро ногођене, опет ће признати, да би се бсз њнх, према самом опису, много геже било управљати. Уз опис новаца означавано је н од каквог су метала , колико су тешки и велики, а понегде је означена и цена, само бп се могло напоменути, да се многи повци могу купити јевтиније него што тамо стоји. Треба само загледати у „NигшзтаИ.чећсг Уегкећг« што нзлази у Липисцп, па сс уверити. Мало је незгодно што нису протумччени пи скраћепи натписи па повцима ни термнии при опису. Да је то учпњено, књига би вредела и за ширу публнку. Овако вреди само за ужу публпку и за оне, који су, колико толпко, вични нумизматичким терминима, тнм пре, што је и цена повелика, јер у