Просветни гласник

203

књнзи ооим слика има 30 штампаних табака вслнке осмине. Пада у очи и то, што уз многе новце стоји забележено да су нађени у Србији и да су из Србије однети и поклоњенп загребачком музеју. Штета и грехота, што то бива са нашег немара ! Вл. М. Јов. Извлћчение из Горскии В&нецг отђ Петг,рг Петровича ПЂгоша, Владика Чврногорски. На бљлгарски пр-Јшелљ 77. Ивановг. Вндипг Скоропечатница Т. X. Тошевг. 1891. Цђна 1 левг, — 8°, XII, 96. Тек што је у претпрошлој свесци био наштампан приказ Решетаревог издања, Горског Вијенца и руског превода , дође нам до руку и овај бугарски, којн на жалост није у це.шни него у изводу. И тако ми сад имамо Горски Вијенац издан до сад десет пута, а преведен у целини на немачки и руски (а скоро ће изићи и на шведском) и у изводу на талијански и бутарски. Оно истина, има — нарочито данас — доста списа, из којих се може два , трп пута краћи из- ј вод направити, и да су у таком изводу опот иска- ] зане све мислп пишчеве, и ниједна да није окрњена или онакажсна, али ја бих рекао да Горски Вијенац није такав. Он се може преводити у целини, и опда ће остати венац ; или у одломцима и онда ће бити, четвртнна, трећина, и т. д. венца : али ако се од њега направи извод, онда то не ће бити ни венчић, ни неки део венца, него ће бити б енац, коме су овде онде ишчупани цветови и лишће, па се провиде стабљике или жице које остало цвеће држе. Сваки који га је целог видео, зажалиће на онога, који га је тако онаказио. Тако сам од прилике осећао, кад сам овај бугарски извод прочитао. У њему је изостављена цела трећина оргинала. Од 2819 стихова изостављвно је иреко 950. Осим појединих стихова који су овде онде пропуштепи, изостављени су ови деловн : 0 кукавицн н јаребицама на Црквшш (стх. 181-197). Шала с оџом Брунчевићем на састанку Озринића с Никшићима (стх. 391—419). Преводилац је превео оне речи кнеза Јанка да у мало на том састанку ннје бпло великог покоља, а ово, што је п било узрок да су се „мало" свадили, изоставио је. Але^орнчки разговори Црногораца међу собом а пред Турцима (стх. 806 — 847 и 950 — 972). Ирепнрка сердара Вукоте и Вука Мпћуновпћа о младости н старости, наваљивање Турака да опет

лспо живе као до сад и Коло о Пивљанину Вају (стх. 973-1073). Како су се поклала два кокота. Коло о Новоме, ( ,Мора" сердара Јанка и разговор Црногораца како смрде Потурице (стх. 1198 — 1252), Сан сердара Вукоте о старом Озри (стх. 1341—1360). Драшково причање о млетачким шпијунима н позоришту, и Обрадов говор о „маштанији« у Котору [стх. 1501—1614). Гледање у плећке (стх. 1693—1729). Песме сватовске о Алији па до краја (стх. 1832- 1885). Црногорци хвале погинулог унука Ватрићепа и говоре о освети (стх. 1464 — 20 14). О баби »вештици® и попу Мићу (стх. 2045 до 2217). Игуман СтеФан кори владику Данила што се о празнику осамио (стх. 2524 — 2547). Помен игумана СтеФана душама умрлих и погинулих јунака, па све до свршетка (стх. 1648 — 2819). Изостављена је п посвета. Из овога ће чпталац моћи видети шта је остало, и какав изгледа Горски Вијенац у бугарском преводу. За оне друге две трећине што су преведене, може се слободно рећи да су преведене врло лепо. Велша сличност у језику помогла је преводиоцу да се држи готово од речи до речи оригинала. Тиме је врло добро очувана лепота и снага дикције Његошеве, а то је оно што у сваком преводу највише страда. С те стране овај је превод много надмашно немачки Кирстеов. Преводилац се служио Решетаровим пздањем, иа примио и погрешке његове, као н. пр. код стихова: 9—11, 43, 56, 109, 583-84, 603, 624-25, 772 — 74, 844, 1105, 1676, 2419. О овоме је бпло говора у претцрошлој свесци »Просветног Гласника", те за то не ћу понављатн. Али осим ових нисац је и сам направио неколико погрешака. Тако н. пр. преводилац ннје разумео ове стихове : 15-18 : Палеологљ покапп Мурата, Гврци, С1>рби, в'в лемл да закопа, Бранковича и А./жа Гертук а; Но Гертук а е тов а и заслужилг. 355, 56: Кучетата по в^ћкч. да приказватг Кога сме се в' По.шпе ср^Јцали.

26'