Просветни гласник

204

КРИјДКА II БИБДИОГРАФИЈА

Преводилац јс помешао рочи пас (дојас=поколење) и пас. 1114: СЧст, плФ.сница не расте надЂжда. Овде је опет помешао речи п а д а (челик) и пада. 1371—72: За това сбмб всћкога приготовент, Злото ст»ст» зло мљжки да отбивамт,. 1626-28 : Името му само 6'ћше лично, Инакт, б'1цие чов^ћкт. ср^днл вгзрастБ, Нпто КраСИВЂ, НИТО СЂВСћМЂ грозент,. 1654 : Нити добр"}", НИТИ СТ,ВС '1 ',МТ, лошо. Нетачно су још преведени стихови: 19—21, 79- 81, 104-106, 138, 139, 161, 294—95, 300, 357, 373, 391, 445-46, 462, 499-508, 527, 531-37, 764 — 1,8, 900 - 1,1 158, 1626 — 28, 1654 1679, 2465, и још неколика места. Ми се надамо да у новом издању не само не ће бити ових погрешака, него да ће се преводилац потрудити, да га у целини преведе. По овоме што ]е преведено уверени смо да је он у стању то много боље извршити него остали преводиоци, и тада ће 6) гарски превод бити најбољи. А кад Горски Вијенац није на одмет тако богатим кп>ижевностима као што су немачка, руска и шведска, не ће Оити сигурно ни младОЈ бугарској. Љуб. Стојановић,

Школски СПИСИ (два Француска педагошка листа; — трећи извештаЈ беогр. учит. школе). Почевши од 18 78. год., Миаее репадоуГцие и ВМмецие сеп1га1е с1е Геп&ехдпетеп1 рптаие издају као свој орган Келие ре<1а§о§1с1ие, који у својој ЈапуарскоЈ свесци од овс године дон си ову садржину : А ргоров сГип сИасоигз с1е М. Мапоп, Т. Ј\аис1у; Иев 1га\еаих тапие1в с1апв 1ев есо1е8 погта1е8 с1'т»Ши1еиг8, Кепе 1Јвђ1апс; Ие Пуге (1 ог с1'ип шогаНа^е, Р. Вијввоп; Ј^е сћоЈх с!ев аи1еига с1апб 1е поиуеаих рго§гатте с1и 1зге\е1; вирепеиг, РеНх Нетоп; 1,а геГогте ргоје!;ее <1е Гт81гисПоп рићП^ие епРгиазе; Ие ваиуе1:а§е с1е 1'епГапсе, Ји1ез $1еве:; Саимепе ћИегапте, Сћ. ВЈ&о! ; Иа ргевае е!

1ез Нугез; ВШНо§гар1не с1е Гепнејдпстеп! рг1та1ге роиг Гаппее 1889., А. \У.; Сћгопјдие с1е Гепзш^петеп1; ргјтајге еп Ргапсе. Као што се види , садржииа је овога броја врло одабрана. Питања , која се у ово.м листу расправљају, тичу се не само основне него п средњешколске паставе, с тога је овај часопис добро дошао свима, којима је пала у део мучна алп и веома захвална дужнојт , да раде па образовању народнога подмлатка, да васпитавају опе, «на којима свет остаје." На овом лнсту раде најбољи педагози Француски, који не пропуштају неопажено ниједно сувремено или спорпо питање, које избије у педагошкој литературн светској. Ме1>у прнлозима којима је обогаћена садржипа ове свеске нарочито се истиче, и сувременошћу прсдмета који се расиравља и ваљаношћу погледа који се изноее, првп чланак , у коме су иобележене главпе мисли из уводнога нредавања позпатог франц. педагога, г. Мариона; овим је предавањем г. Мариои отпочео предавања педагогије слушаоцима философског Факултета. Као и код нас, тако се исто п код Француза живо осећа један педостатак у јавној средњ' школској настави. Свп мислени радници школскп увиђају, да у раду наетавника сред. школа пема довољно заједнице, да се оии пе руководе једном усвојеном и причнатом доктрином, о смеру ваеиитања, о његову духу и- методама. Овај недостатак, који се опажа п код чланова једне исте колегпје, потиче отуда, што није било претходпе снреме, којој би била последица цотпуна свест о заједпичкој одговорностн. »Сваки ради, вели г. Марион, свој иосао како најбоље зна. Сваки наставник предаје свој предмет и васпитава свој разред, како му се може. Са свим је природно, да се онда предаЈе, како се учило, и да се ради онако, како се пређе радило. А то се зове , ирема иримерима којима се нодражава и према особини носла који се ради, радити по традицијп или по навици, рутини. У сваком случају то значи ослањати се на емпиризам, држати се у раду навике а не принципа. Зато и крајни ре« зултат није такав, какав би се могао желети. Није ли дакле настрано остављати посао , за којп се тражи наЈВИше јединства, на вољу толиким случај-= ностима? Ннје лн нарочито настрано, да најплеменитији и најтежи од свију послова (Јвр се њиме израђује душа) буде једини, који се врши, и ако се нијс претходно изучпо, и ако се није никад мислило о његовим правилима." Истичући на прво место недостатак заједнице у раду наставника средњих школа, г. Марион нам овим речима указује потрсбу, да они, који евој жнвот посвећују паставн, Т| еба, аорсд осталих предмета, да проуче још и