Просветни гласник

220 РАДША ГЛАВНОГА

коју ти законици одбацују!? Нови су законици или, боље, њихови тво]1Ци дакле недоследни. А шта би било, ако би се слободна воља „из дефиниције крнчичне одговорности" взбацила? Ако се у истини о њој не би водио ралун у тим новим крпвичним законицима, као што је зар могло бити још у најстарија времена друштва и државе, онда таки законици не само што не би одговарали осећајима и потребама л>уди, јер би без нужде и ираве иотјоебе у суиротиости са законима људске природе били, но би још и штетни па и страшило били. По таким новим законицима казнио би се чопек и кад би што учинио, што је морао, само ако је свестан био, јер се ио њима на слободну вољу не гледа, па не само то, но би још и иодједнако кажњен био са оним, који не би ни од кога прпморан био, пошто се слободна воља пориче »у погледу на њену примену у кривичном нраву." По тим новим законицима казнио би се иодједнако јамачно и онај, који је што хотично и онај који је што нехотично учинпо, — а камо ли не би, ако је код кога био који веЛи или који мапи стеиен слободие воље, о чему се данас и у пракси и у науци води рачун, н. пр. ко у свађи убије кога, а другп неко ао смишљеном илану убије из заседе кога, да би га наследио. По тим новим законицима не би логично могло бити говора ни о иоврату, јер кад човек не чини кривична дела услед слободне воље, и кад се она не узима у рачун, онда се не може ни човек строже казннти зато, што је већ раније један нут или и неколико пута така или подобна дела чинио, па осуђиван, а и казну (по правилу) издржавао. По таким законицима морали би се без разлике сви кривци иодједнако казнити, па ма какво дсло који од кпх учинпо; јер ни у колико не зависи од њихове воље, што је ко од њих баш оно а не друго које кривично дело учннио. — Такви законици јамачно нити би могли задовољавати нитн би моои друштво напретку било материјалном било моралном водити ! Да ли и наш писац спада у ред оних научних радника, који се упуштају у расправу какве ствари ире, но што су је свестрано сами собом ироматрали, — у то се за сад нећемо упуиггати; али се падамо, да ће и сам писац признати, да поменуте врсте радници таким радом могу и од штете бити, као што случајно и користи могу донети! Стручни радник мора да је похватао „све конце и крајеве нужне." Н. пр. добро је знати, да хладне облоге помажу, — али је преко нужно још и то знати: у којим случајевима не смеју битц употребљене! Добро је знати истину: „какво дрво такав нлод," — али се мора и то знати: да мали и нежни „калем« бла-

САВЕТА

городне воћке савлађује снажно стабло дивљег дрвета, те н. пр. стабло дивље крушке не доноси дивљи илод но калем мали доноси свој — дакле јасно са свим, да се оно, што потиче из закона наслеђа, може савлађивати, мењати и усавршавати, као што и јесте код човечанства услед вере, морала, васпитања, науке и т. д ! Л.ено је знати, да је иравилан ток нланета, —■ али је пужно знати и она три чувена закона Кеплерова: да се планете не крећу кружном него елиитичном путањом, —да се не креКу једном истом брзином, него све то већом, у колико се сунцу приближују, — и да сунце не стоји у центру те елиитичне линије но у месту одређене жиже; јер се тек на осаову истине тих закона може што говорити о правилном току планета! Лено је знати, да се ирава глад (а не тако звана локална) опажа са оскудице крвц у ћелијцама организма, — али је нужно умети одговорити и на питање: па одкуд да одмах умине глад, чим се човек наједе, ма да се храна још ни на сокове растворила није, а то ли сокови у крв претворшш зарад подмирења оне оскудице!? Исто је тако и с нитањем покренутим о слободној вољи. Ако је писац мислио, да што науци привреди, распростирући мишљење извесних позитивиста, како чоиек нема слободне воље, — или ако је мислио, да отаџбини својој, која од Ћ новитета" и од „трговине са школом и књигом" грца, корист какву пружи: онда би далеко већа та корист и та иривреда била, да нам је вредни писац чисто иревео које дело кога одо тих позитивисга, или бар и само одељак један, у коме научар говори о слободној вољи, — па да је уз то и своје мисли и своје разлоге дао, ако је баш желео, да се и у томе као самосталан радник појавн (на шта као да они „закључци" његовн и личе у књизи)! И ако какве користи и има одо те књиге, коју нам писац пружа, она је дакле далеко заостала иза оне, које бн било, да нам је писац на други начин бар главније погледе и мисли тих позитивнста (ма и не било од свију, који су цитирани; изложио, а да нас је уз то упознао и са том околношћу, да има научара, који одсудно војују иротив оних, који иоричу човеку слободну вољу, да има дакле и противника, и то који одсудно војују противу нове школе талијанске, које се држе речене позитивисте. Такви су противници: н. ир. ЕтИе Веаишге с делом својим: ^ез ршшрез с1е 1а шога1е —1885 год., који између осталога вели (стр. 76.): Ба \о1опГе 1Љге ев4 а 1а 1 ојз за ргорге 1о1,1'о1зје1 теше (1е за 1о1, 1е 1е§1з1а1;еиг Је е11е етапе; — (теогдез УиШ са делом својим, од академије наука ваграђеним у Паризу: Ргшсјрев 1'ош1атеп1аих с1е 1а