Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА

репаШе — 1890. год., којн поред онога, што на стр. 406. признаје разум, разлог н слободну вољу, вели на стр. 413. ово . 8апв 1п1еШ§епсе ои (Нзсегиетеп! е! запз Пћег1е, 1' ћотте п' ез1 р1из ^и' ипе шасћше тие раг ипе 1'огсе т<1ерепс1ап1е <1е 1и1 е! 1П'е81зШЛе, наводећи н обарајући где је нужно све важније разлоге готово свију позитивиста па и Регп-а, за кога вели, да је ,ип (1ез ЈоиЛа^еигз е! (1ев сће!'з с1е сеИе есо1е розН;т81е" (стр. 233); Саго Е. са делом: Ебза1з с1е рзусћо1о^Је 80С1а1е, ћегесШе 1п1е11ес1ие11е е! шога1е (К. с1. Б. е!с.) 1883. год., о коме и иисац наш спомиње (стр. 165); — Оиуаи, са делом својим, од академије наука награђеним: Мога1е сои1етрога1пе, у коме о Бентаму и његовом утилитаризму говорп. и са делом: Ез^шззе с1'ипе тога1е запз оћП^аИоп тп запсИоп III.; — Ропзедггре, са делом: Езза! зиг 1е Ш»ге агћИге — 1887. год., које војује протдву детерминизма и које је награђено академијом наука; —и на послетку још да напоменемо и Непп Јо1у-& са делима награђеним од академије наука: Бе спте и Еа Егапсе сгјт1пе11е, којима одсудно напада на нову доктрину позитивиста талијанских, за кога Вош11ег (ГетЈпеп! ргезн1еп(; с1е ГАсас1ет1е с1ез 8с1епсе8 тога1ез) вели, да је толиким истраживањима, више или мање сумњивим, антронологнста Фравцуских и страних, изнео на супрот друга, много мање хипотетична а основана најпре без сумње на добром познавању (сотаепсе) а после тако исто и на Фактима и на множини докумената и сведочанстава, наводећи даље за њ и ово (у седници 7. декембра по н. 1889.): II а 1п1егго§е 1ез та§1з1га1з, 1ез сИгес1еигз е! 1ез ^агсИепз с1ез рг1зопз, 1ез ауоса!з, 1ез аитбп1ег8, 1оиз сеих Уо1еи1 с1е р1из ргез 1ез сптћ1е1з; П а 1п1егго§е 1ез спт1пе1з еих-тетез, П а гесиеУН е! по1б 1еигз ауеих, 11 а (1езсепс1и ји8ди'аи 1оп(1 т 1еиг соизс1епсе. Ба сопс1и810п ои Н ез(; агтб, с'ез1; ди' П п'уа рот! (1е сптте1з пез, ро1п1 (1е спт1пе1з зо1ен1, ргеЛезИпез Ма1етеп1 аи то1 ои а Газ8азз1па1, е1 тагдиез роиг а1пз1 сИге аи 1гоп1, (1ез 1е ћегсеаи, раг ипе 80г1е (1е §6п1е (1и та1, (1и зсеаи \јзјћ1е (1е 1а гбргоћаИоп ( - проклетства....). Заи! 1е саз (1'аНбпаиоп е! (1е та1а(Не, И (1етоп1;ге.... ди' оп пе па!1 раз спшше1, та1з ди'оп 1е <1ел'1еи1, е! ди'оп 1е с1еУ1еп! 1оијоигз р1из ои шотз раг 8а &и!е".... И само то, што Ханри Жоли нружа, довољно је, да покаже, на каквој је слабој основи оно, што наш писац на стр. 273 вели, да поред осталога има и „рођених злочинаца" (тач. 1.) и да се злочинци према постигнутим резултатима науке на том пољу по одређеној шеми као могу поделити данас на пет врсга. 1 ) Ми ћемо и сами нризнати, да има ') А иеђу тим заборавља, да нна »здочинаца« и »по

САВЕТА 211

више или мање наклоњених људи на чињење кривичн. дела било услед закона природног наслеђа било услед прилпка, под којима који жпви; признаћемо, да има људи јаче или слабије раздражљивих, па била раздражљивост та урођена или стечена; ми ћемо признати да има боље или слабије увиђавности, па потицала увађавност та од наслеђених за то нужних особина, или се она доцније развила или (евент.) ограничила; ми ћемо на послетку признати и све друго, што утиче на човека, да учини какво кривично дело, али све то, докле год човек има свссти и док није ириморан саољном каквом снагом, није кадро, да поништи његову слободну вољу, —■ јер кад н. пр. војник заробљен умире услед мука а опет не издаје стање и расиоред војске своје, може се и други, где и кад таких беда ни из далека нема, уздржати од чињења кривичних дела.... Но што је најчудније то је, што по мишљењу противника слободне воље излази увек један и исти резултат и закључак, било да човек овако или онако ради! Ако у наведеном случају заробљени војник ода своју војску — човек није имао слободне воље, јер ње нема; а ако је не ода, то је учинио што је имао неких мотпва, који су га на то нагнали, дакле опет није имао своје слободне воље! Или Рајић или Синђелијћ гину — немпју слободне воље; други напуштају шанац и беже — и они немају слободне воље! — (Ирава вештина Насрадин Хоџе у познатој причи о врапцу у његовој руци!) Што су у ранија времена људи страсно покретали питање о слободној вољи, кад се заборавило на аравило: гп та1ејгсиз го\игЛа8 зрес^аШг поп ехИт, које је и писцу познато (стр. 32), теје за свако друго или треће дело била смртна илн друга која грозна казна, и кад се ни у колико у оцену нису узимале злосреЛне ирилике, које су човека нагониле на дело, него се поглавито гледало на само дело а не на прилике или и вољу учиниочеву, па се у оскудици нужног знања немилосрдно ноступало и са душевно болесним учиниоцима, као што Маш1з1еу у делу о урачуњивости душевно болесних наводи — то се даје потпуно објаснити и иравдати њиховим човечанским тежњама и осеКајима, н. пр. кад се Вессапа Сезаге Вопезаиа у делу своме: Бе1 (1еПШ е (1е11а репа очајнички бори противу смртне ка:ше, или и многи други (ма у које време) противу те казне у погледу на иолитичке кривице; али што су се данас научари тако страсно окомили противу слободне воље човечје и свом снагом се труде да докажу, да ње нема и да она не занату," о којој је врсти з .здочннада € чуо и на међународ. конгресу у Петрограду пр. године, — ма да се бар така врста не да замишљати, ако се порече сдободна воља....