Просветни гласник

РАДЉА ГЛАВНОГА ПРОСПЕТНОГ САВЕТА

вољне прилике, у другој књизи говорпти. А од којих то других прилика? То ћемо доцније чути од писца. Но писац је јамачно смео с ума, не само да величина и природа казне иоглавито зависе од природе-самога дела, т. ј. је ли ово или оно дело — о којој разлици на гкалост, као што смо и раније напоменули, не може ни разговора битп, ако се слободна воља човеку пореле — него и од тога, колико је било слободне воље учиниочеве, т. ј. да ли више или мање, на опда тек и од других зар још којих прилика! У осталом, и иначе врло је појмљиво, да често и сама природа дела, т. ј. хоће ли ове или оне нрироде дело бити, зависи од воље учиниочеве; н. пр. хоће ли ко на разбојвички начин ствар какву од некога одмах отети, или је доцније згодном ирилином украсти , — хтди хоће ли се задовољити ко само злоставом или тек и убијством иосле злоставе и т. д. Толико о научној вредности књиге и главној мисди, која је у књизи развијана п заступана. Што сам и о томе мишљење своје изложио, то сам учинио колико с тога, што ће можда Просветном Савету н то нужно бити да зна, толико и с тога, да би и сам писац могао имати повода,, да и са друге страие, са другог гледигата на ту (гдавну) ствар погледа, а поглавито с тога, да бих могао оправдатм мишљење: коме од ђака правника треба књигу ову као поклон давати. * Према свему довде изложеноме о књизи н њеној вредности — без обзира на то, што писац нпје дао добар и ирави одговор на питање: е да ли човек има слободне воље или нема, и да ли она треба да служи за базис науци кривичног ирава и законодавцу ири одређивању начела о кажњењу — мишљења сам, да се та књига са других, добрих њених страна, особито са богатог и разноврсног у њој прнбраног материјала може на поклон давати „сиромашним ученицима правног Факултета" (СБр. 104.), али тек ђацима у III. п IV. год., ношто најпре у I. години прослушају психологију и чују мисли о вољп човечјој од ироФесора психологије и логике, а после у II. год. чују и проФесора кривичног права и сазнају, у коме се смислу у науци кривичног права слободна воља узима. * * * Изволите, господине, уз то примити натраг и књигу, коју ми ради оцене посласте ! На Св. Саву 1891. год., С иоштовањем, у Београду. Гргур Миловановић. ПРОФ. ВЕЛ. шк.

Савет је одлучио : да се ово дело од г. др-а Веснића може откупити и поклањати ученицпма правног Факултета Велике Школе у трећој и четвртој години. РеФеренту је одређен хонорар од сто (100) динара за прегледање и оцењивање овога дела. VI. Г. Урош Благојевић изјављује у Савету, да је он поднео још 1889. године реФерат о рукопису: „0 нразницима нравославне цркве за I. и II. разред основне школе" од г. П. В. Несторовића, учитеља, па тај ре®ерат још није прочитан у Савету. Како је за другога реФерента овоме спису одређен г. Милан С. Ђуричић, проФесор, који још нпје никакав реФерат ноднео, то је одлучено: да се г. Ђуричић позове, да одмах врати Савету ово дело, било прегледано бпло непрегледано. VII. Прешло се на претресање програма у основној школи. На реду је 3-ћа тачка из српског језика у I IV. раз. Г. Стев. Д. Поповић у подужем говору доказује, како је српскоме језику, као најглавнијем предмету у основној школи, овим програмом дат сувише узак обим и .тражи, да се програм из овог предмета прошири. За доказ свога тврђења наводи примере из уређења школа другпх напреднијих народа, показујући како је по прописаним уџбеницима и програмима у тим земљама дато много више места настави из матерњег језика, него што је то учињено по овоме програму за српски језику основној школи. Према овоме он тражи да се више материјала унесе у програм српскога језика. У овоме правцу говорили су и г. г. др. Ник. Ј. Петровић и Жив. Живановић. Г. г. Љуб. Ковачевић, Љуб. Јовановићи ^ р. Благојевић тражили су, да се из програма за српски језик изостави сувпшна теорија, него да се обратк већа пажња на практичну страну језпка. Напослеткује са7 противу 2 гласа усвојено, да у IV. разреду трећа тачка програма за српски језик овако гласи: „ Из граматике: појам о свим врстама речи. Разликовање падежа и бројева у имена, и лица, бројева п времена у глагола (без поделе на врсте)." Четврта тачка програма, где је говор о декламовању, примљена је по предлогу. С овим је свршен овај састанак.