Просветни гласник

ШКОЛСКИ И ЦРКВЕНИ ЛЕТОПИС

225

ВАНРЕДНИ САСТАНЦИ 462-ги од 18. Фебруара; 464-ти од 25. Фебруара; 466-ти од 4. марта и 468-ми од 11. марга 1891. г. у Београду. Билн су ' аредседник, Стојан Жарковић. ; редовни чланови: Стев. Д. Поповић, Мил. Недељковић, др. Милан Јовановић-Ватут, Љуб. Ковачевић, др. Ник. Ј. Петровић, Ж. Поповић, др. В. Вакић, Стев. Довчевић ; ванредни члан.ови: Жив. Живановић, Васа Димић, др. Пав. Поповић, Ст. Предић, Љуб. Јовановић, Мих. Шљивић и Ур. Благојевић. Послово!) : Мил. Марковић. I. На 462. ванредном састанку прочитав је и иримљен запнсник 456., 458. и 460. ванредног састанка. II. На свима овим састанцима претресан је и у • тврђиван програм нз сриског језша у гимназијама. Као стручњади били су у седницама саветским ири рађењу овога посда г. г. Јов. Бошковић ц П, II. Ђорђевић. Прво је вођена начелна дебата, у којој су чданови савета и сгручњапи изложиди своје погледе о настави овога иредмета. За тим је утврђен циљ овоме предмету у гимназијама овако :

,1. Поуздано знање граматичкпх и стилских правила, да би се могло самостадно, јасно, чисто и тачио говорити и писати о предметима, изучаваним у гимназији. „II. Практично знање старога књпжевнога језика, гдавних правида књижевне теорије и најзнатнијих момената из књижевне повеснице, да би се добида спрема за основније проучавање некадашњега и сувременога стања српске књижевности.« После утврђенога циља, Саветје одлучпо: да се српскоме језпку одреди у свакоме разреду по четири часа недељно, свега 82 у свим разредима. Сад се прешло на читање самога програма, који је узет за основу рада, и читање је почето од I. разреда гимназије. Програм за I., II., III., IV., У. и VI. разр. примљен је у гдавноме по предложеној основи с малим изменама, које су у тексту означепе, а програм за VII. и VIII. разред измењен је у многим тачкама предложене основе. И једне и друге измене ће се видети, кад се програм овога предмета буде штампао и упоредио са садашњим привременим програмом. На послетку је Савет одлучио, да се учини представка г. министру, да се може у неким гимназијама одступити од овог плана и повећати број часова из српског језика у нижим разредима, ако би то потреба захтевада. С овим су свршени ови ванредни састанци и на њима програм из српскога језнка у гимназијама.

ШКОЛСКИ И ЦРКВЕНИ ЛЕТ0ПИ0

НАРОДНИ МУЗЕЈ Извсштај за године 1889. и 1890. И године 1889. и 1890. Народни Музеј се у своме раду кретао нрема случајем датим му придикама. Нпје имао а и не може имати према данашњем делокругу чуваревом свог напред одређеног плана н правца, — но је био огранпчен на избирање предмета својих из онога, што су му појединц продавцц на откуп нудиди; а то што они доносе, сразмерно је веома мади део оиих врста предмета, које би требало да су заступљене у нашем Музеју. Док год Музеј сам не предузме уређено прибављање предмета за своје збирке, редовнпм откопававем ц куповањем по смишљеном реду, дотде 11РОСВЕТНИ ГДАСНИК 1891.

Музеј неће постићи задатак свој, да буде завод за сазнање културе разних времена у нашој земљи. Без таквог редовног смишљеног прибављања, Музе1 неће моћп стећи одлична места и признања међу сроднпм му заводима и у научном свету. Збирке музејске увећане су године 1889. и | 1890., као и раније, од чести куновинама, од чести покдонима. Међу стварима које се Музеју доносе на откуп, иа првом су месту новци, па оружје, народни накити и тканине. Из тог су кола и покдони Музеју. ! Остали небројени предмети, по кулгуру разних времена исто тодико важни, колпко ови наведени, само се ретко нуде на откун; једно што продавци на њих не обраћају пажње, не знајући да су за 29