Просветни гласник

226 школски и цр Музеј од вредности, друго жто се и ређе налазе услед слабог истраживања, откопавања ио негдашњим културним местима. Године 1889-е Музеј је куповином нрнбавио девет комада златног новца: 1 византијски, 1 шпански, 1 немачки и 6 аустријских, педесет и четири комада сребрног новда (јелинског, рпмског, византијског, дубровачког и српског). Од накита је купио једне пач>те Филиграном и друге емаљем крашене, и прстен од шест котура. Збирка тканина умножена је са шест везених убруса (пешкира). НаЈвнше Је Музеј купио оружја, које је од чести из турских, од чести из талијанских и немачких радионица. Купљено је шест пушака крашених седеФом и сребром, два сребром везена гарабиља, једну турску сабљу, четирн сребром и златом везена анџара н један мач из XVI века. Од римских старина стекао је Музеј куновином бронзану малу Фигуру, трн камеје и четнри завршетка са стубаца с маскама, од неке римске грађевине, од које се остаци налазе у једној љнви код села Вишњице. За црквене старине у Музеју купљена је мала иконица, срцаста, окована, и једна кадноннца од туча у романском стнлу. У разне ствари иду: златна кукица са неког ћивота, печат некадашње грчке општине у Земуну, једна медаља руска, један велики прапорац и бакраче какво су некад носили свештеничкн ђаци. Сувременој српској уметности учинио је Музеј за доста купивши мраморно попрсје Вука Караџића од г. П. Убавкића и слику Васкрсења од г. Ђорђа Крстића. Поклони, учињени Музеју 1889-е, обухватају ове предмете: седам комада разног сребрног новца, трпдесет и четири комада бакреног разног новца; пет маџарских и једну српску банку од 1848. год. и једну турску банку. Даље просек од бакра, зенгију од туча, гвоздено копље, гвоздену малу косу, српску заставу од год. 1848., сребрн прстен с Косова, три косовске споменице и једну споменицу крушевачког певачког друшгва. - Од судова добио је Музеј на поклон земљано буре (с1о1шт) из Лесковца, и судић са спалишта на Бањичком брду. Даље, оружје које је некад биласвојина владике Милентија и радове резачке пок. Тоше Петровића, бив. председника суда окр. шабачког. Збирка одела увећана је поклоњеном женском бундом и либадетом. Најзад је Музеј добио на поклон сребрну кашику и лава од камена. Године 1890. збпрка старих новаца увећана је са два византијска златна, тридесет и четири разна сребрна (јелинска, варварска, римска, мле-

ЛЕТОПИС

тачка, српска, босанска, бугарска и турска) новца, и шесет и једним комадом бакреног римског новца, који су новци еви купљени. Купљено је и пет бакрених, преисторијских алата; за тим од римских старина две соебрне Фибуле, четири камеје, подножје камено с натгшсом од кипа каквог, и мала оронзана статуа. Ш римскога доба биће и две златне копче, а из поримскога одломци од сребрног, крупног накнта, који је нађен у смедеревском округу. Од народног сребрног накита добавио је Му:.еј за новце четнрн гривне, петоре наФте разног облика, десет нрстена, једну огрлицу, кован украс за на прса, рађен у Пећи. За збирку оружја набавио је Музеј оиет нримерке којп се одликују обликом п украсом, и то : две дуге нушке, шест пиштоља, један гарабнљ, један черкески ио;к и мали округао буздован. Имало је прилике да се купи неколико комада одела из Старе Србије, и то: женско чојано ћурче, везено; призренски јелек; опасач с Косова, и два македонска опасача. Даље су купљени везови са кошуља херцеговачких, шест пешкира везених и четири ткане кецеље. Збирка слика умножена је минијатурним портретом женским од миннјатуристе Скјаволе, и набављени су етнолошки снимци нз Србпје од пок. позоришног слпкара А. Ковачевића. За боље распоређење неких музејских предмета набављена су подножја, а за употребу чувара основана је стручпа библиотека, за коју је сам чувар уступио она стручна дела, која је био до 1890 год. набавио о свом трошку, а за рад свој У Музеју. Поклонн су прошле 1890. год. били ови: Крупан, златан млетачки новац у златном оквнру п удешен за ношење о врату; осамнаест сребрних новаца (варварских, римских, српских, иољских, немачких и турских); педесет и седам бакрених римских новаца, пет малих бронзаних медаља; једна маџарска банка од 1848. год. и шест златних листића, који су нађенн прилпком железничког рада на прузи Ниш и Пирот. Даље је Музеј добио на дар слику нок. Дим. Беље, добротвора просветног; слику пок. владике Самуила; римски жижак од земље, један албум са сликама заслужних Руса и Срба у рату за независност Србије; одломке од старих мамуза; неке мраморне одломке из Дукље; камен са српским натписом из XIV века, из села Јаковља; тестаментом остављено оружје нок. саветника Гаје Јеремића: сабљу, два пиштоља и златом везени силав; и две свеске етнолошког атласа Краљевине Србије.