Просветни гласник

стаљгс У срби.ти зл време вдллк деспота степанл лаларе1ићл

230

илвншаше и толико гелико николиже пригемлгеи радовааше, 1€лико тб подаваге. Тогда бо радости сБврБшен^ишеге исплБнгааше се, гегда десБнипоу простран-ћге отврБзаше." ') Како је и сам био учен човек, деспот Стеван је са великом ревношћу истраживао и сабирао старе сгшое и дапао их, као што из овог записа видесмо, да се преписују ; а поред њих је заповедао да се преводе н по где која дела из грчке књнжевности. Помен о овим вредним преписивачима старих и иреводницима нових дела са грчкога језика налазимо за дуго у познијим делима XVI. иа и XVII. века. 2 ) Па и сам народ и дан данас помињс и хвали ресавоко писање коме, по његову схватању, нема равна, а то је најбоља сведоџба о знатном утицају и великом гласу и поштовању, које су у своје време уншвали ресавски преводницч. Именом ресавских иреводиика обележава се цела једна школа, која је у XV. веку, у доба деспота Стевана, давала гон и иравац књижевности. Како су пречишћен појам о задатку књижевности имали књижевници ове школе, лено се види из предговора ка једном преводу Зонаре, који је преписао и п исправио неки Григорије (биће један од «ресавских преводника"). У том се нредговору вели о деспоту Стевану, да је «љубио књиге не само ради човечанске хвале као оно Птоломеј, него ради користи душевне, хотећи да њиховом иремудрошћу накити обичаје и речи и да и.иховом благодећу душу просвети и к познању Бога привуче и 3 ) Овако тачно схватање значаја књижевности и потребе да је народ има „просипље лену оветлост на образованост људи. који су у првој четвртини XV. века умели да значај књпжевности тако деФинују. ))4 ) Ми ћемо о овим ресавским преводницима опширније, у колико нам то допусте до сад издати Ч Констан. Филое., Живот Деспота Ст. Лазаревпћа, Гласник ХБП., стр. 249. 2 ј »У једном апостолу полууставпог писма из XVII. сгол. чита се овај замис: ПовелФ.шемв и иждивенјемв ир^избранпаго сб госнодомв в !> пр4д1.статг>ств1е постпичћствоук.гдеи обга,ежителћно брат1и великне лаврн срвббскне манастнра Хилепдара вБсенр^тдобн^ишаго отвда игоумана, господина Виктора, отвдобраизвода пр4писахомБ отвстарнх 1> пр■];во дпи кк, пе имоушаго ничтоже нор ока, в1. л+.то 166^.« Чтеп. Обгд. Ист. и Древн. Москва, 1867. IV. 121. Цитат у нредговору Јагићева издања Константинова дела о животу деспота Ст. Лазар., стр. 236. 3 ) Ст. Новаковић, »Срп.-слов. зборник из времепа деспота Ст. Дазаревића*, 81аппе IX , стр. 67. ') Ч. Мијаговић, »Десиот Ђ.Брапковић*, кн>. I. стр. 114.

споменици, говориги у другом чланку, пошто проучимо рад Константина ФилосоФа, који им на челу стајаше као учитељ и управитељ. За сад ћемо се задовољити само кратком карактеристиком њиховог књижевног рада. — Према свему што нам је данас о њима познато, изгледа да се њихов књижевни рад простирао у два правца, имајући да изврши два задатка, који су историјским развојем истакнута била пред ондашње наше књижевнике. Природно је и разумљиво је, да су се код неуких и науци невичних калуђера, из чијег су реда излазили наши онд. књижевници, морале, при преписивању, губити особине старог српско-словен. језика. То је био узрок, што су се многа места из књижевног дела рђаво нренисивала или рђаво разумевала, а то је давало маха и различном схватању и тумачењу појединих догмата државних, о којима снора није смело бити. Код нас у овом погледу стајаху ствари скоро онако исто. као и мало раније у Бугарској за време владе Јована Александра и деловања патријарха Јевтимија, са чијим ћемо се радом доцније мало из ближе уиознати. Задахнута тежњама свога учитеља Константина ФилосоФа, који их, као ученик Јевтимијев, преиесе у Србију, добегавпш под заштиту деспота Стевана —• школа ресавских преводника је у нашој књижевности XV. века извршила ова два иосла: нрво је израдила правила, којих се у писању светих књига морало држати, да би се избегле старе погрешке и увела сталност у писању п иреписивању; други је посао био старање око исправке текстова светих књига, који беху, због поменутих узрока, у многом које чем одступили од својих грчких изворника. Тога ради су се морале или преводити из нова свете књиге или раније преведене поређивати са грчким изворницима, те их на тај начин исправљати. ') Шта је и колико ') У овоме је иогледу врло карактеристичан иредговор преиисача Зопарипа од 1408. год. »Ово чудчо дело — вели се у томе иредговору — иремудрога Зопаре нађе десиот Сгеван, па посла но неком Тимотију у Св. Гору. да се нопово и боље нреиише. II Тимотије, дошавши у Св. Гору, преда то Григорију. И Григорије но наручбини седпе »на иосао.* Али нрочитавшп тај руконис, није га могао нросто преписати, ношто пије био задовољан иреводом, јер га је врло груба и певешта рука писала. (Као да су га сељани писали). На нослетку се реши на ноправљање, али, по несрећи, није могао доћи до бољега дела, јер иије било ни Херодота, пи КсепоФоиа, ни Никоте, ни Евсевија и т. д. 11ри руди му се десила једипа Хроника Хамартолова, те је по њој исправљао текст.« — Јагић, Е1п ВеНг^ 2иг вегћ. Апа1. Агсћју {Ог 81ау. Рћу1. В. II. стр. 16.