Просветни гласник

244

1. Шт;

Шт Ра

Богишићева зборника 66 ), чије иесме имају увек раван број слогова , могло би се закључити, да је нашим народним песмама некад била основа само ритам, јер и он сам вели да је за пређашњи изговор акцента врло тешко наћи критерију. Новија испитивања наше метрике доказују, да се у новијим песмама обраћа све већа пажња на агатонат, и управо, истиче тежња, да се ак( ценат и ритам сложе. То се лепо може видети у црногорским песмама , које певају новије догађаје и у којима има највише {чистих трохејских стона но акценту, много више, но у песмама, које невају старије догађаје. У иајиовије време писао је у Јагићеву Агсћге-у (Вапс1 IX. 1.) проФ. Волнер онширну расправу о нашој народној метрици, и то, може се рећи, много доследније од осталих иснитавалаца. Он је у испитивање унео поред јуначких и женске песме, и ис>'^чГао их по музици наших народних пе"'акву имамо у Кухачевој «3бирци ]уж л с, ,4овенских народних попјевака". Ресултат му је онакав, како мало час напоменусмо : т.ј. да се у песмама, што год су новије, све више пази на акценат. То је лзпо показајо примером , наводећи песму „Царица Милица и Владета војвода", за крју вели, да је постала у оно време, кад с«ј епски десетарац почео са свим речита'^вно изговарати и ритам се мелодије поV,? удешавати ирема акценту речи. Толико Iакценту у народној метрици. У уметничI поезији нашој, нарочито хрваткој, но|и су од неког времена писати стихове зма акценту, али се и покрај тога може Иш, да већина просто мрцвари акценат, [■мештајући га самовољно с једнога слога ; други и акцентујући сад штокавски, сад ■савоки. Крајње је време, да и они једном 5ро изуче акценат свога језика, за што им корисно могле нослужити расправе ничићеве.

Да рекнемо бар неколико речи о пози врло сродној акценту, о тако званом штитету или дужини и краткоћи иеакуованих слогова. Кванитет је био знаиојав још и у историји акцентуације. ^ 6 ). »Народне пјесме из старијих иримореких заииса,« 1-10 В. Ботишић. У Београду. 18 г <(>.

У старој лаТинској акцентуацији акценат је био тврдо везан за последња три слога, и то једино снагом квантитета иретноследњега слога. Тако је било и у другим језицима, на ир. грчком 6, ј. А у свима тим језицима био је квантитет норед акцента најзнатнији разлог јасности наглашивања појединих речи , које је мало по мало стало нестајати нестајањем самога квантитета. То се лепо може видети у старом грчком језику, чији акцеиат беше врло звучан и музикалаи , услед јаког квантитета, док у новом грчком језику квантитета готово и нема . И у словенским језицима има извесна количина квантитета, јер у њима — како вели Миклошић — беше некад длтих вокала. Данас их има само у три словенска језика, од којих су у нашем језику , без сумње, најбујнији, јер, као год што је наш народ оном знатном консервативношћу сачувао многе обичаје из старих времена; тако нам и језик ноказује највише старинске простоте међу свима словенским. 11а ипак се и у нашем језику губи дужина вокала, ако се као квантитет находи иза акцентованога слога или пред њим. О том I се лако уверити, ако се упореди говор по градовима и по селима, која су далеко од цивилизације, јер ће се опазити да градски говор занемарује дужину много више од сеоскога. Тако се по градовима обично говори : чувам, чувајући , жене (§еп. вш§.) жена (§еп. р1.ј, док се ио селима увек чује: чувам, чувајући, жене, жена итд. По најновијим истраживањима знаменитога слависта А. Лескина 68 ) квантитет је у словенским језицима учинио врло знатне иромене. За сад Је поуздано —■ вели он да су вокали е, о, г ј>, и, б-— првобитне краткоће. авокали ћ, 1, и, у — првобитне дужине; упоредна граматика пак у новије време све више иотврђује , да и вокал а принада првобитним дужинама. Носни вокали, било да су постали из дугог с назалом или из краткога с назалом, имали су, на сваки начин, такав облик и у прасловенском и тако^е 61 ). Сотеп. 1Је1зег. Аиврг. Уос. и. Ке1. <1.1а1. Зргасће? [I. р. 892. — \\'еИ и Вец1ое\у. Тћеог. §еп. <1е 1'асс. 1а1. р. 119. *>") 1ји1егзисћиицеп ићет ЏиапШа! иш! Ве^оишц; т <1еи 81аУ1асћеи Ургасћеи. 1 1Ле Циаи1Иа1 ш УегМвсћеп. 1|е1р21{{, 1885.

(