Просветни гласник

243

и обележавају нрви гравиоом Г) а други акутом ('). И. А. Бодуен де Куртене употребљава такође гравис ( ј за кратке слогове, а на дугом пише циркумФлекс (*)-; акут (') ставља на оне слогове, за које му се чини, да су на средини између кратких и дугих ' 55 ). На супрот овима , Лука Светец а6 ) држи да је кајкавска акцентуација музикална, те је предлагао исту систему акцената , какву су за штокавце предлагали Шуњић, Јагић и Будмани , дакле , четири акцента. У том се питању с њим слажу и Себ. Жепић и Ан. Јанежић ° 7 ). Најпосле Шкрабец и Ваљавец находе три акцента : оштар, дуг и високодуг. ° 8 ). Што се тиче суштине самих акцената , Ваљавец се одваја од осталих и прима, с неким ограничењима, мишљење Мазингово о двосложном акценту. У том је смиолу и Светец још раније говорио о „пкшскот рп^авки", за који Ваљавец вели, да није ништа друго до други део двосложнога акцента. Данас се сматра као најпоузданије мишљење Шкрабчево и Ваљавчево. Они су у једно по најбоље показали и разлике између кајкавскога и штокавскога акцента. Те се разлике састоје у овоме: а) оштар акценат П ограничен је само на иоследњи слог или на једносложне речи : уга1;а , до1о§1ау , ћбћ итд. ; на осталим слоговима мења се на ' : угапа, с11ака, гЊа итд. — б) краткога акцента (;) немају, меото њега стоји ' : ае1о, јегИс, /епа итд. Замена " и 4 акцента акцентом ' најбоља је у Крањаца. Врло је интересан резјански говор, у коме се од чести сачувала краткоћа слогова који несу иа крају, особито, кад у њима долазе самогласници е, 1>, о. Сам Миклоптић вели , да се у његовом родном месту, у Штајерској, на граници Угарске, такође очувао кратак акценат ( ч ) на слоговима, који нису на крају: иепа , з1агаа итд. Осем тога карактеристично је, што је акценат * врло несталан : а). кадшто одговара српском ~ : ргау«1а, ћагка итд.. б) често замењује српски " : вргауа (справа), рага (пара) итд., в) 35 ). Опат Фонетикн резлиских говоров итд., стр. 7. м у. Рос1§ог8к1 (Ј ј. 8уе1ес). 0 81атвпвкот па§'1а8п аН аксепШ (.Ч оу . цозр. оћгг. јп пагоЈие) 18 3, 5 '). 8еК Херјс. Ко\јсе 1867. р. 353. — Ап. Јапе/11'. 81отепзка з]отшса р. 22. •»/. Р. бкгаћес. У програму гимназије у Новом селу, за годину ]87и. — М. Ваљавец, V Кас.и јив<>»1атепзке Ака(1еиаје Х1 ј Ш, Х1 ј УП итд.

ређе одговара српском 4 : 1и1а (лула), ћаћпа (батина) итд. ; г) по некад стоји место српског ' : је1а (јела) итд. и д) најпосле стоји на слоговима који су у српском ненаглашени : Уос1а, шпи, ћ1а§б 59 ј. И према том, дакле, у кајкаваца само " акценат има свој одређени етимолошки смисао. Иначе је акцентуација кајкавска ближа чакавској него ли штокавској. 1 ' < 7.

V

Прегледавши овако, у главном , актвенатске особине у сва три наречја нашага језика, да видимо за часак , има ли и дх)-; ликога удела има акценат у метрици т ших народних песама. 60 ). Оовомјепита1 код нас досле доста писано. Већина писа! трудила се да дозна , да ли главну уло. игра у народном десетерцу —- поред ста' них десет слогова и дијерезе иза чегврто слога —- акценат или квантитет . (ду^-јк без акцента). Најпре је Јагић истакасу- л сао 61 ), коју после прихвати Л. З т * е казујући, да народни десе)тарац ^1/Чив ни на акценту ни на квантитету нити н: обојем. Али је- са свим прецизно изрекад проФ. П. Будманин у једној расправи сво јој 63 ) да је основа народном десетерцу музички ритам. Ову је мисао лепо сист^матизовао Л. Зима 64 ), те по њиховом мишљрњу, народни певач не пази ништа на акш 1 ' ' него само на музични ритам. После /»" Вебер в5 ) — знајући , да има много мј^ где се акценат слаже с музичким ритмо тврдио, да на тим местима' пази певајј на акценат. Да би објаснно тај појав^ вели да је томе узрок сама природа н«-, језика, у ком има много трохеја, те с<. вачу просто намећу. И доиста, ово с; вреди за песму, кад се пева. Али , к. песма казује^ прича (што Вук велч се из књиге чита») , онда је то дру^ У овом се случају —- вели Зима на акценат, али само на крају стихг •*•). Зиатна је особина и то, што у штокавац лази никад акценат " на осноиином а, осем једпо.; глам итд. в0 ). Овај је одељак израђен но расправи нроФ иела (Рго^гат га§ге1|. ^штагпје за 1885,0). в1 ). Киј12еушк 1864., стр. 322. * 2 ). Програм карловачке гамназије за ]874[5 • ад ). У Извјешћу ц. к. дубровачке гимназије за;"^ •*). У Ка<1и ји§оа1. АкаАетуе књ. Х1Д П1 и "). У Ка<1и ХЦ стр. 24. 11X