Просветни гласник

242

ИАУКА И НАСТАВА

Дотле беше о томе слабо шта писано, а и што се знало, беше непоуздано. Мажуранић је у поменутој граматици говорио о штокавском акценту поредећи га с чакавским, али и тај посао не имађаше поузданих резултата, по свој прилицл за то, што сам писац не познаваше добро ни акцента штокавскога нити пак чаиавскога , него владаше неком мешавином од оба поменута. 49 ). Од веће су вредности Мажуранићева поређења чакавскога акцента с руским, која је он изложио у засебној расправи ,0 ). "рсем тога има напомена о чакавском ак,енту и у граматици В. Јагића '") , у којој е вели, да је чакавски акценат сличан. с у ским. а (( сећа и на грчки и старо индиски"; једно је он тада и први иоказао . да је ајглавнија разлика мзмеђу штокавскога и [акавскога акцента у томе, штоу чакаваца II у вишесложним речима може стајати акденат на последњем слогу. Тако се слабо ( ита више знало о чакавском акценту све 1 ,0 1883., када се јави врло нространо дело грОФ. Неманпћа о чакавштани у опће и о веном акценту носебице. "). По њему би гакавци имали само два акцента: један за краТке слогове, а други за дуге. У овом се питању с њим не слажу пон Микуличић («У1епас» од 1883. р. 763), пиЈагић (Агсћју VII р. 490.), који још тврди да чакавци имају три акцента за дуге слогове : А и трећи, који стоји између и али ипак ближе него ли л . Као год поп Микуличић, тако и Сав1гареШ у својим маленим лексикалним ирплошцима с острва Корчуле («81оуЈпас а од 1881. г.& -— зна такође за разлику између ' и л акцента. Томе од прилике нагиње и ироФ. М. Кушар 53 ). Чакавски дијалекат, дакле, нема 4 акцента. Сваком слогу који је у шшокавском означен акцентом * одгОвара у чакаваца слог с акцентом који је за један слог ближи крају речи, нпр. шток. вбда, чак. вода итд. Често оиет штокавском акценту одговара у чакаваца 49 ). То је леио Даничић доказао у Ка<1и XX на стр. 151. 50 ). »0 уагпоаИ аксоп(;а ћегта48ко§-а га гб1;ог]ји 81аујаиаћ (Рго^гатт Јег к. к. Оутпазтшз т А^гат. 1860). 51 ). бгатаНка јсИка ћегуаЈзко^а, овпотапа па 8»агоћикагвко.ј 81оуеп8{1пј. Ц 2а§гећи 1864. ,2 ). Сак У1бећ-1;г авзиће 81шНеи, уои Б. ^етамб. I. АссеШ1ећге, Шеп 1883. Оцепе Јагпћзве у Агс1пу-у В. VII р. 49 '. и В. V II р. 1Г,5. Роу 1 евг је>лка па§е§а ћгуа^ккода Ш агрзко^а ос! иај^апјјћ уг,чнепа До Јапа«. 1 т Бићгоупјки. 1885.

на истом слогу : шток. део (= део) , чак. дел ; дуб, чак. дуб (ген. дуба) итд. Код чакаваца се помиче акценат, кад дође нредлог иред реч акцентовану " или акцентом : на зид, на главу; али има : иза града а не као у штокаваца : иза града. Чакавском акценту на првом слогу одговара штокавскп на истом слогу. Ако пак чакавски акценат стоји на којем драго другом слогу, онда у штокаваца долази на прегходни слог, или као 4 или као по количини самогласника, ннр. чакавски : вода вино — доброта, — градити, не знам, не дам ; штокавскн : вода, вино, добрбта, зидати, не знам, не дам. На тај начин, кад се зна чакавски акценат и квантитет претходнога слога лако је одредити , како би се та реч штокавски изговори.ча. Према свему томе , главна је разлика између акцента штокавскога и чакавскога, што је у штокаваца акценат, готово увек, за један слог блпже ночетку речи, него у чакаваца. Ови односи између две поменуте акцентуације несу елучајни, и само се собом намеће питање, да ли није једна од њих старија или опћа, из које се и она друга развила ? У неколико по дојакошњим испитивањима, а и по том , што су чакавци у многом које чему заостали иза штокаааца, који показују напредак не само у акценту него и у гласовима и облицима, — могло би се мислити, да је чакавска акценгуација старија од штокавске , али су најновија испитивања показала, да су обе данашње акцентуације, и штокавска и чакавска, постале од једне опће, које је нестало , а из које су се обе поменутеједновремено развиле. Који су иак узроци били , те су се ова два дијалекта сваки засебно развијали, данас је мучно погодити. По свој прилици, моћи ће се и за њих рећн , као год и за грчке , да су ове разлике посгале у различним геограФским и климагским ириликама. 6. Да покажемо, ради потпуности. и особине каукавскога дијалекта ° 4 ). Код кајкаваца се разликују у главном кратак и дуг акценат. Некн његови граматичари (Копитар, Метелко, Мурко , Поточник. уиотребљавају за њих називе : оштар и протежан, 51 ). Види »Начерташе сдававскои акцентод >гш,* од Р. Вранта. С-ПетербургЂ. 1881.