Просветни гласник

НЕШТО О СРПСКИМ АКЦЕИТИМА 241

живљи развили били под дахом онога душевнога покрета, који је именом хуманизма и ренесансе прозван, да их пораз на Косову и турско завојевање скоро удушило није. Самосталан на име живот српскога народа преста управо у доба. када се је у Италији нов покрет, послије првих му стегоноша Данта, Петрарке и Бокачија, силно рачмахао, којим су средовјечне идеје на старо класичку нросвјету душевно и умјетно присноване, изворно ипак и самостално оплођене и развијане.... Све оне мисли биле бп имале какав приступ у Србију. Прије свега Србија и Босна владале су приморјем јадранскога мора од Стона до Бојане, а кад што и до Драча и Авлоне ; а то приморје стајало је у непрекидном трговинском саобраштају са супротном талијанском обалом. На даље налазимо српске владаре и велможе у непрекидном дотицају с Млетци, Фиренцом. Напуљом и Римом. Уз то и Дубровник, који посредује трговином балканског полуотока, који склапа уговоре са Србијом и Босном, који даје у невољи тамошњим великашем уточиште, забаци по мало у душевну атмосФеру нових идеја, које заокупљују све умове апенинског полуострва, те у очн косовске битке прима у своју службу Ј. Равењанина, првог хуманисту на источној обали Адрије. Неби ли дакле са бакље хуманизма и ренесансе, која је живо У XIV. и XV. в. горила у Италији , искра врцнула била у Србију, и овдје на приправљеном земљишту узпламтила, те и балкански полуоток у онај душевнипокрет повукла, Да га Ислам није послије косовске битке несмишљено ирикована држао и од дотицаја с извора нове просвјете одбијао?«') После овога што смо довде казали о нашој књижевности и уметности за време деспота Стевана, чини нам се, да се не бисмо о истину огрешили, ако бисмо на ово питање дали позитиван одговор. Завршујући овај одељак, морамо констатовати да прилике, које насташе у српској држави носле смрти деспота Стевана, нису биле ни у колико повољне за развој и напредовање културног живота у опште а књижевности на по се. И ако није пропала с пропашћу српске државе, стара се наша књижевност једва држала, управо тињала. да се крајем XVII. века потпуно угаси. ') Рачки, К озоуо, стр. 67—68. иросвегни гласпик 1891.

Књижевност наша XV. века изгледа нам као самртна свећа, упаљена на свршетку државног живота Србијина, да се, при њезиној слабој светлости, још боље укаже велика трагичност, којом се одликује стара историја нашега народа. У овоме је њезин велики значај, радн којега је нарочито вредна проучавања. -—• Као што је овој књижевној радњи деспот Стеван био најактивниш подстрекач, тако је исто у њој био најглавнији радник, штићеник деспотов, Константин Философ , у чијим се делима могу запазити сва обележја која је карактеришу п која су јој одредила правац развитку. Пошто је Константин, родом из Бугарске, као ученик Јевтимијеве школе п присталица његовнх реФорама и тежњи, добегавши у Србију под заштиту деспотову. у својим делима заступао бранио и даље ширио исте пдеје које и Јевтимије, глава школе, којој је и сам припадао —- то је врло нужно, пре него што би се приступило проучавању дела н живота Константина ФилосоФа, испитати у најглавнијим потезима, какво је било стање у Бугарској и какве су биле тежње и реФорме патријарха Јевтимија, којима је хтео да исправи, што у то доба није у Бугарској ваљало. Испитавши то , јасније ће бити многе појаве у нашој књижевности XV. века, којој потицај, као што већ нагласисмо, дође, преко Константпна и његових ученпка, из Бугарске. НЕШТО 0 СРПСКИМ АКЦЕНТИМА (КРАТКИ ПРЕГ<ЛЕ,Д) од Гргура М. Јакшпћа фил. Ш. године ».... Дав зегМзсће ћа1 ћгписћкНсћ сИевег тос11бса1;10пеп с!ег уоса1е ип1ег аПеп з1аУ1зсћеп, иш! 1сћ етагс уе^иоћ! хи 8а§еп ићегћаир! ип1ег а11еп ћекапп(;еп зргарћеп <1еп Гстзкеп ип(1 гаг^еакеп огг^ицзтиз.* М1к1о8Гсћ. Уег§1. Баи11. 1852. р. 317. (НАСТАВАК) 5. Изнесавши овако у кратко акценатске особине у штокавском дијалекту, потребно ће бити изложити, бар у најкраћим потезима, и особине чакачскога дијалекта. Колико је мени иознато, први покушај за испитивање чакавске акцентуације, учини ире тридесет година проФ. А. Мажуранић "*). "). 81оушса ,је21ка ћегуа1зко§а. 2а§гећ. 1859. 01 о1 .