Просветни гласник

256

ИАУКА И

НАСТАВА

тим, услед овог истог узрока, по великим бракичким басенима, са тако рећи специјалним биолошким приликама, и специјални, дакле према суседној маринској Фауни нови, типови. На тај начин поред полуморскихи лиманских Фауна треба међу бракичким Фаунама разликовати још и, ио значају паралелне им, али са свим друкчије, евксинске каснијске Фауне. Прве су исто, што и полуморске Фауне великих бракичких басеиа, и имају сличност с Фауном Црног Мора (Ропћ.18 Еих1пи8); друге су се развиле из лиманских Фауна, и сличне су с Фауном Каспијског Мора. Да видимо сада каква је у овом погледу Фауна крчког кречњака. Почећемо с доњим хоризонтом. Nопгопт а дгапоза. сГ Огћ, и МШо1а врес. сличне су с Формама родова Штопта и Мто1а, које се и данас налазе по ушћима неких река у море. — МосИо1а коИгутсл Ејсћлу. сродна је с данашњим МИпиз типгпиб Р о П, који се у огромном мноштву налази у Сухом и Тилигуљском Лиману у Одеси; В1ан!'огс1 цитира једну модиолу из ушћа Ираваде. 1д(ста рзеис1опг^еа Апс1г и8. врло је слична с Фелом [^иста Геисота Тиг1оп., за коју се већ зна, да може живети и у знатно ослађеној води. —■ СагсИит о1)8о1е1ит Е1сћ\у. опомиње присуством својим на СагсНит ес1и1в Е., који живи и по бракичким шотовима у Сахари и у веома ослађеној води Каспијскога Мора. 1 ) —- Воатга ехо1е1а I ј . спада у оне Форме рода 1)отпа , које и данас живе по неким естуарима. -— 8сгоМси1агга 1еШпоШев 81112., представник рода. који и данас живи махом по естуарима. — ЕгглЧа тти! а 81112. веома је блиска Фели ЕгиМа ропоИса из сарматских наслага, и ио свему неће бити ништа друго, но ЕгтИа росШгса, која је у неколико измењена утицајем јако ослађене воде. — Муа сгттегга АпсНиз. биће такав представник овог рода, какви се и данас налазе по естуарима ... Из овога се, дакле, види, да Фауна доњегхоризонта крчког кречњака спада у онај редбракичких Фауна, које је Андрусовназвао полуморске Фауне; она се одликује: 1). присуством неколиких ') У опште род СагсПит показује од вајкада скдоности , да живи по бракичким местима. Да не помињемо конгеријске кардије, имамо на пр. у јури ОагсНит риг]1ескеп8е 1јОг. и т . д. ( види : 8апс11)ег§ег, Баш! шн1 81188^аввегстсћШеп с!ег УопгеН, стр. 37.),

морских типова, кој и су способни, да издрже лабилну количину соли у морској води, 2). ирисуством неколико бракичких типова раг ехсе11еисе (Нус1гоМа. Моћгепз1егт а, 8сгоМси1агЈа и др.) и, на послегку, 3). савршеним одсуством слатководних типова. Разматрајући Фауну средњег и горњег хоризонта долазимо до закључка, да је басен (или залив), у коме се стварао крчни кречњак, мало ио мало све више ослађиван; вода је његова гсстина бракичка али иостуино садржи све мање и мање соли, те, на аослетку, едадају у њој такве биолошке ирилике, као у конгеријском басену или као у данашњем Касиијском Мору. Они марински тииови, који су у доњем хоризонту још и могли живети, изумиру или одилазе; бракички типови (хидробије, моренстерније и др.) множе се у огромној количини, и, на послетку, јављају се и прави слатководни типови (конгерије, валвате, неритине и т. д.). Све ово врло јелепо представљенонатаблици. коју је уз поменуту своју студију нриложио Андрусов, и коју ми овде излажемо : х ) СПБГА КОНСТАТОВАНИХ МАРИП- ВРАКИЧ- СЛАТКОФЕЛА СКИХ КИХ ВОДНИХ доњи хоризонат има 26 16 10 средњи « « 22 4 17 1 горњи „ «21 411 6 Видели смо каква је Фауна крчког кречњака у физичко - географском погледу, да видимо сад каква је она у стратиграфском погледу. У овом погледу можемо у поменутој Фауни разликовати три различита елемента, који се састоје : а). из аутохтоних, т. ј. таквих типова, који су у овом крају Русије живели и пре но што се стварао крчки кречњак, дакле за време Сармата, ћ). из дос ељ е ни х (из других крајева), и с). из н о в и х, т. ј. таквих, који су се у току стварања крчког кречњака, и на овом месту, развили. а). Од аутохтоних типова у Фауни крчког кречњака поменућемо : Мопгопгпа Аергев,хи1а АД^еШ. & Јас., МШо1а зрес., ЗрггогМз зрес., Метдгатрога геНси1џт И \ т аг. 1арГс1о$а Р а 11., МосИо1а ^оГћутса Е1сћ\у., СагШит дкзоШит ') Наноменућемо, да нри овоме није обраћана нажаа на остракоде, који у овом нотледу нису још добро ни проучепи. на острее, чије је присуство загонетно и у сарматским творевинама, и па неке сувоземне пужеве (Р1а11 0 Г 1) 1 8 , 1ј 1 111II е 11 8 11 Др.), КОЈИ Су, раЗЈ 'Мв Св, ДОПвТИ С копна, као год и шљунак п несак.