Просветни гласник

МЕОТСКА ВТАЖА

257

Егсћхџ., СегИћгит ођ8о1е1ит Егсћм., С. (Изјипс1ит 8ои>., и т. д. Сви су ови тииови сарматски; они су ио кад што на особит начин и-змењени, и налазе се само у доњем хорилонту нрчког кречњака. ћ). Између досељених типова можемо раздиковати двојаке : једни су се доселилм из слатководних Фауна или из лимана. и у колико је вода басена, у ком се стварао крчкн кречњак, бивала слађа, множили се све више; други су пак чисто марински типови. али се не налазе у сарматској етажи. ђ,). Од досељених слатководних и лиманских типова номенућемо : ОгеЈваепа ш1)Ваз1его1Н Теигп., ОгеГзаепа пооогомпсч бгп:., Мсгг1.ос1оп1,а згттапз АпЉчдз., Уа1иа1а уа ггаШГ8 Рисћз и т. д. Ових тииова нема у доњем хоризонту (сем што се ЈЈгегззепа $и } )-Ва$1.егоШ налази по где што на граници између доњег и средњег хоризонта) и, ма од куда се доселили, највероватније је, да су млађи од сарматске еаохе (или највише да су живели по рекама, које су утицале у сарматско море). ћ 2 ). Од досељених маринских типова цнтира Андрусов ове : Еисгпа рзеиЛоптеа поу. нрес., Уепегиргз АМсћи поу . врес., Воитга ехо1еГа 11., Муа сгттегга поу. зрес., Тгосћиз врес. и т. д. Ово је са свим стран елеменат, који се доселио у фауну крчког кречњака. Ни једног иредставника родова УепегирГ8 Пошиа и Муа нема у сармату ; осим тога цитирани Тгосћиз разликује се од свих сарматскихтрохуса. Одчкле је дошао овај страни елеменат? Двоје је могућно: или су побројани типови живели у неком до сад неиспитаном крају сарматског рејона, чију Фауну још не иознајемо н. пр. између Каспијскога Мора и Аралског Језера), или је, за време стварања крчког кречњака, понтокаспијска област за неко извесно време комуниковала с океаном (индијским или атланским), па су се том ириликом доселиле поменуте Форме. Ово пак решиће се тек онда. кад и наше знање о азпјском терцијеру не буде овако скучено, као данас, а све дотле мора се ћутати пред постављеним иитањима. с). И код нових типова можемо разликовати две груне : једни су се развилп из аутохтоних, а други из досељених Форми. с,); У прве спадају : СагсЧит МИћгтаИв поу . врес.. потомак по сармату веома распрострањеног С. обаоШит Егсћи>.; ЗсгоМироовктни гласник 1891.

стапа ГеШпотМб 8тг. , за коју Андрусов држи, да су се развиле и неке Феле рода 8упс1отГа ; ЕгоШа тгпта 8тг., која је проста минијатура Форме Егота родоИса; Кгз$оа вићт/Шл, т1>апси1а1а и сагтаГа јесу директни потомци сарматских Фела Шззоа Гп\'Ш.а и апдиШа.; СегИћгит ђозрћогапит поу . врес. јесте тако рећи минијатура Феле СегИћгит идпИагшп; Ссе1асаи1ћга диад.тгкргпона и МееоИсИа ђисстеМа развиле су се, по свој прилици, такође из неке сарматске рисое; ЕН1,ог'пга ргрероггиса веома је сродна с Фелом ЕШогта рћа8гапе1(е/'огтГ8 8гпг. из кишињевског сарматског кречњака; Мас1га зрес., која се налази у највишем хоризонту крчког кречњака, није ништа друго но само мало нежнија и тања Мас^га Раћгеапа (1'Огћ. и т. д. с,). У другу групу долазе све Ругдтее, све МГсготе1апГае, већина хидробиј а, осим тога још и 8апс1гга а1аш поу . ерес. и т. д. Из творевина, које би биле од крчког кречњака старије, не знамо ни једну ииргулу. Род Ну&гоћг а пак много је старији (још из мезозоичког доба), и данас. као и за време терцијера, одликује се нарочито тим, што се по бракичким водама развија у огромном мноштву. Тако је било и овде. Глатке хидробије доселиле су се у овај крај из каквих естуара или из ушћа какве реке, која је утицала у крчки залив. и. кад су им ирилике биле подесне. развиле се у оне многобројне и разнолике Форме, које се карактеришу разним иругама, испупченим линијама, гребенима и т. д., стојећи у истом односу к првобитним као сличне им Угтрагае [Ти1о1отав) ка глатким иалудинама (вивииарама). ТТТто се тиче рода Мгсготе1ата, Андрусов држи, да ће он само онда бити старији од крчког кречњака, ако се потврди, да су далматииски <( меланопсидски лапорци" збиља из горњег олигоцена, као што то држи Брусчна. У противном случају било би, да појав рода М1сготе1ата иада у исто време кад и иојав рода Ругди1а и иоменутих хидробија. Кад саберемо све ово, што смо до сада рекли, онда долазимо до овог закључка : 1). Фауна крчког кречњака живела је и развијала се у бракичком басену, који је посгупно добивао све више карактер речног естуара или лимана; 2). Ова се Фауна разликује од сарматоке; 3). Разлике ове не долазе само услед иромењених Физичко-геограФских иоголаба 33