Просветни гласник

ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК У VII II VIII <Р. ГИМН.

267

мена на то, да с ученидима изнађе у граматиди оне глаголе, који су му за известан одељак у Примерима потребни. Ну и томе би се лако доскочило тиме, што би се ири првоме препечатавању било у Граматици усвојила деоба иа Примера , било у Примерима деоба из Граматике. * * * Да пређем на језгро поменутога чланка: шта да се учи из латинскога језика у VII и VIII уазреду гимнасија ? Г. С. Максић је одлучао про гиван томе , да се учи Синтакса у VII и VIII разреду. Да ли је то оправдано? У свакој средњој школи, у којој се системски пзучава било матерњи било туђ језик, напоредо са учењем облика иде делимично учење синтаксе с тога, што је давно већ прошло време, кад се мислило, да се знање језика добива само учењем на изуст разних правила и бубањем облика. Данас наставник језика не може бити задовољан само тиме, што му ученик на пр. из латинског језика зна папагајски отпекати : гоза, гозае. гозае, гозат и т. д, већ тражи, да му сваки ученик познавање облика засведочи читањем и разумевањем реченица, у којпма су поглавито заступљени облнци из оне партије системске граматике, коју наставник предаје. Када, пак, наставнцци траже доказе теоријском позиавању извесних облика у разумевању реченица, то морају поред облика одмах објаснити и извесна правида из синтаксе. Рецимо , ученици треба да докажу, како знају именичку промену, па то доказују, преводећи реченице с туђега језика на ернски и обратно — ту је наставник одмах приморан , да, објаснивши облике-, објасни из синтаксе ако ништа друго, оно бар „нодмет" и ,прирок"; то мора да буде код немачкога и францускога језика, јер се ти језици уче код нас пре, него што се учи системска синтакса матерњега језика, те ученицима није довољно познат склоп реченице ; то бива и код латинскога језика, и ако га наши ученици уче , кад су већ изучили сву синтаксу матерњега језика. Тако је одмах у почетку. Кад наставник уђе дубље у предмет — имајте на уму, да се још уче само облици — па тражи од ученика , да примењују у реченицама и оне облике, који се у реченици јављају само под извесним погодбама, а те погодбе објашњује тек синтакса — хоће ли наставник моћи ученике добро упознатн с тим облицима, ако им одмах не објасни и правила пз синтаксе, што су с њима у вези ? Наставник дакле, чим од ученика тражи познавање на пр коњунктива и његову примену у реченицама, одмах мора

из синтаксе протумачитп употребу и значај коњунктива; да се наставник даље увери, да ли му ученица знају у реченицама употребити облике герундиума, разних инФинитива, супина и т. д., мора одмах ученике упознати и с правилима из синтаксе, по којима се употребљава герундиум, инфинитив (асс. с. Ш.), супин и т. д.; све се то мора тако ограничити, да се тада изуче само општа правила пз синтаксе, а никако се за време, док се у главноме изучавају облици, не смеју за примере узимати такве реченице, у којима су посебни или сви случајеви из сиатаксе за коњунктив, герундиум, супин и т. д„ јер би се због оних силних правила из синтаксе промашио главни циљ ; темељно познавање облика. Овим сам, чини ми се, доказао, да се облици без синтаксе не могу сами за се изучити , но се морају напоредо с облицима учити и извесна правила из синтаксе, осим ако се сме и ако има какве користи просто тражити знање облика без икакве примене, и ако се тиме право знање облика може постићи. Из тога излази, да се синтакса мора почети изучавати друге године, а у неколико и прве (код нас у V и VI разреду). Да пређем на главно. Г. С. Максић хоће, да се латинска синтакса учи само у VII разреду ,,у најкраћим потезима." Кад се разгледају програми из латинскога језика ма за коју туђинску гимназију , видеће се, да се синтакса учи најмање у три (системски се учи у два) разреда с три до четири часа недељно, а још остају два, три, па и четири часа за читање извесних класика, који су за сваки од та гри разреда прописани. Туђинци дакле, који имају по 7 до 10 часова недељно за латински језик, неће да употребе све то време само на изучавање синтаксе, те да је изуче за једну годину , већ синтаксу, и иоред тако великог броја недељних часова, деле на три године. Код нас пак у свакоме разреду (V, VI и VII) дато је латинском језику по 5 часова недељно (у VIII 4), па да би се бар и приб.шжно могао извести предлог г. С. Максића („синтакса треба да се изучи у једноме разреду"), морага би се синтакса учити свих пет часова у VII разреду, и гек и тада је велико питање, да ли би се за то време могла свршити цела синтакса, ма и у „најкраћим потезима"; јер кад се по староме програму упогребе на спнтаксу два часа недељно, једва се стигне, да се изучи у VII разреду конгруеација, наука о падежима и одређивање места, простора 84*