Просветни гласник

27 4 критика и

јозик, па и свака синтаксна појава, резултат психолошког процеса, тврди г. Шрепел у другом одељку свога чланка, да појаве језичке треба тумачити генетском методом. »Кад нађемо коју нову творину у језику, тад је поуздано, да је постала аналогијом, па се пита, за којим се узором повела« — с тога нам г. писац у овом одељку примерима иоказује, шта је то аналогија и да може бити тројака: Формална, реална, и комбинациона. »Аналогија је, тако завршује г. писац овај одељак, најживљи и најраденији Фактор у развоју језика. Што дуже језик живи, то се више јавља у језику аналогија, а V иучком је говору дакако има увпјек више него у писаној књпзи. Како вели Хумболт, говор је непрекидно стварање. Промјеном гласова губе се мало но мало из суставне симетрије поједини облици, иа би назтала страшна збрка, да нема против тога реакције. А једино је помагало тој реакцији управо аналогија. С њезином помоћу опет сз стварају нове скупине у Флексији и у творби ријечи. Тако нам повијест језика показује таласање двију напротивних струја. За сваком дезорганизацијом долази реорганизација". — Показавши нам на овај начин значај н задатак анологије у развићу језика, г. Шрепел покушава у осталим одељцима свога чланка, да нам објасни, како су се из првобитних, проетничких Функција граматичних падежа (сет <1а1;ју-а) развила, путем аналогије, остала изведена значења. С колико је среће г. Шрепе.1 успео да одговорц постављеном задатку, остављамо, да кажу позванији од нас. Ми се пак задржавамо на две напомене, које нам се силом под перо намеКу. Изгледа нам, на првом месту, да г. Шрепел, и ако добро нознаје туђу литературу ових нитаља (као што се из навода види), није поклонло довољно пажње поменутом делу г. Ђорђевића, у коме се слична питања расправљају, и ако истина само на земљишту српскога језика. Али опет зато и сваки онај, који је имао воље и стрпљења да проучи поменути рад г. Ђорђевића, користиће се у иуној мери овим чланком г. Шренела, у ком је за похвалу марљивост и познавање предмета, којима је пзрађен. Мож'да не би била без основе и замерка, да се аналогији иридавало више важности, него што јој се то, у данашње време, може дати. Нама је жао, што нисмо у стању, да можемо навести речи познатога Ј. Шмита, који препоручује ве .шку обазривост, кад се аналогијом хоће да тумаче извесне иојаве из области науке о језику. 0 томе се у осталом може читати у Ка<1и 01, у реФерату г, Т. Маретића, који се у овоме питању нотпуно слаже с Ј. Шмитом. Другој напомени, коју не смемо пропустнти, даје повод завршетак овога чланка, у ком г. Шрепел

вели, како није хтео наводити мпогс примере, «јер су и онако обилато сабрани за латински језик у Бгае§ег-у, а за хрватски у Даничића«. Колпко је нама познато, Даничић је шгампао у Београду 1 858 године пСрбску синтаксу, део првшб". У то је доба, од прилике, Даничић написао и штампао у „Гласнику друшт. срб. словесности«, коме је бпо уредник, знамениту своју расправу о разлици између српског и хрватског језика, пз које се види, да је Даничић онда двојио ерпски од хрватскога. Тек доцније. преселивши се у З.»греб, иочео је Даничић употребљавати назпв „српски или хрватскп 1 ', предњачећи на тај пачин свпма којима је искрено стало до братске слоге између Срба н Хрвата. Нећемо подсећати г. Шрепела на Илирски покрет и на иоглавиту реФорму, којом се тај покрет обележава у историји хрватског књижевног пренорођаја, него ћемо сс задовољити г.ростом жељом, да г. Шрепел, као послодник Даничићев, остане и доследан његовим пазорима, којима су у Хрвата тако искрепи представници и браничи г. г. Јагић и Маретић. Ова би се иста напомена могла однсти н на други члачак г. Шремела, штампан у истој, С1 -ој књизи КасЈа, у којем, говорећи о латинском нзвору и оцеип Кашпћеве граматике, вели на једном месгу да је Кашић погодио прави пут, »кад је одабрао онај начин, на који се хрватски језик говори у Босни"-. Ако г. Шрепел не мисли , да је и хрватско све што је сраско —- онда он овом Фразом није дао најлепшу сведоџбу о својој научној објективности. У осталом, ако оставимо ово на страну, можемо тврдити, да је и овим чланком унето доста светлостп у питање, које му је предмет. После неколико биографских цртица о животу и раду Кашићеву, у којпма је најбоље, што нам јо пз римског ритуала и граматике изнео неколико знаменитих Кашићевих напоменао ортограФији н граматици. Међу њима има и таквих, које нас јако подеећају на познато' начело Доситијево, да за народ треба писати народним језиком. Говорећи у општим цртама о граматнци у сред. веку, задржава се нисац на делима Алда Мануција (1449 — 1515); ЈпзтиИопев дгаесо-1аИпав и ЈпаШиНопез дгаттаИсае дгаесае, за којима се, по мишљењу г. Шрепелову, новодио у језгри наш Кашић. У даљем току расправе анализује г. Шрепел потанко граматику Кашићеву, упоређујући је с граматичким начелпма Алда Мануција. Резултат је овога поређења, да је Кашић показао у приказивању деклинација ногнуну самосталност. „Хр ватска се деклинација, вели писац, тако силно разликује од латинске и талијанске, да је Кашићу требало добро проучити и иромотрити све многе |сонсонантске промјене у нашој деклинацији н све