Просветни гласник

35»

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ

обиље иојединих падежних облика. Овдје се управо видн, да је Кашић с великим маром прионуо уз свој посао, јер је слика његових декдинација хрватских доиста јасна и прилично потпуна. Дакако тко познаје стање тадашње граматике, не ће и не смије више ни очекивати него само констатирање граматичких појава, и то је већ за прву граматику био голем посао". Члапак свој завршује Шрепел неколикпм изводима из аутобиограФнје Кашићеве, чији се рукопис чува у Фратарској библиотеци у Дубровнику под бр. 272. Др. М. Маретић, којп је стекао доста заслуга за нашу акцентологију, штампао је у СП. к. Кас1а чланак »Славенски номинални акценат с обзиром на латински, грчки и староиндијски*. Као и сви остали, тако се и овај чланак г. Маретића одликује правом научничком темељитошћу. Поредовога чланка штампао је г. Маретић у Кас1оу1та С и С11 три књижевне обзнане о делима Ј. Шмита, Делбрика н Шрадера, која су изашла претпрошле године.

Опо је у најкраћим потезима садржај прошлогодишњих издања Југослов. академије знаности и умјетности. Веоград. Св. Ст. Симић.

КштвтаШсћег Тегкећг, ћегаиз^едећеп уоп С. О. ТћЈете. Кејргј^, 1891. Ко год се бави нумизматиком, прикупљч старинске повце. А старинске новце пије лако набављати. Поштоваопп старина обично морају да чекају, док им случајно не дође до руке какав новац из минулог доба. Но ти су случајеви ретки. А, што је најгоре, због те случајности скупљачима није могућно да добију оно, што желе, но оно, што се пађе. Доста пута им понеки новци неколико пута до руке долазе, а неке не могу да виде од жеље. Па, и ако их виде, или својинар не ће да их прода или прецени тако, да нх није вредно откупљивати. С тога се дешава, те многи скупљачи у својим збиркама имају по неколико комадаод једног истог новца, а од неких новаца немају ни комада. Да би доскочили тој невољи, и да би се би олакшали игбор и набавку новаца, нумизматичарн су се довили, те су удесили узајамну размену. Они, који имају од једног новца више комада, стављају но који комад на расположење онима, који иу немају; а ови, опет, за то њима стављају на расположење друге новце, од којих имају по више. Тако се помоћу сувишка лепо попуња недостатак. У страним државама вма доста посредника, који ту размену олакшавају или јављају, кад се

27 5

продају нумизматичке збирке и оставе. Увело се у обичај особито трговање старинским новцима. Међу посредничким радњама веома је чувена и услужна радња, ко!ом управља С. 6. ТМете и која се налази у Липисцн (^ејрг^, Ое\уат%а88сћеп, № 5.). Та радња издаје 0 В1Шег Гнг МипгГгеипс1е а , орган дражђанског нумизматичког друштва, који и осталим нумизматпчким друштвима у Немачкој служи за обавештај. Уз тај лист, који у години дана излази осам пута и који годишње кошта 6 марака, 1 ) излази, четири пута преко године, ценовник старинских новаца, вНигшвтаШсћег Уегкећг 1 ', који се може и за се набавити. Поједини бројеви стају 40 пфенига, или стотпх делова марке, али увек излазе по два броја уједно, те стају по 80 пФенига. Годишње изиђе свега по осам бројева. Ове су године изишла већ 4 броја, и на њих смо ради да обратимо пажњу. У тим бројевима су означенс цене, по којима се могу добити новци, што су се крајем прошле и 1 почетком ове године нашли сувишни у збиркама 1 нумизматичара по разним крајевима света. Новци су у списку уређени према геограФској поде.ш и према металу од кога су прављени. На првом су месту, разуме се, лепи грчки новци (засебно прави, засебно лажни), па онда римски републикански и царски. За тим иду новци из средњега века и новијег доба. На прво су место истакнути новци златни, па онда сребрни, велнки п м-.ли, н, најзад, бакарнп. Осим гога палазн се к списак сувишних медаља и ордена, па и нумизматичких дела, што се продају или траже. Осим многих ретких и драгоцених грчких новаца из најстаријег доба, са удубљењем на другој странн, налазе се у поменутим бројевима п разни римски новцп пз времена републнке и царевнне. Неки се могу добити јевтиније него што их је проценио Кохан (Кохен) у своме делу о римским новцима, на које се нумизматичари обично ослањају. ; Новац цара Августа, који Кохап цени на 60 динара, продаје се за 12 марака; новац цара Нерона, за ! који он вели да вреди 12 дпнара, продаје се за 5 марака; новац цара Веспазијана, коме је код њега цена 10 динара, може се добити за 2 марке, и т. д. И од доцнијих новаца, из средњег века и новијег доба, налази се леп избор и новаца словенских и несловенскпх. Ну ми ћемо се задржатп само на неким нашим новцима. ') Марка се рачуна као 1 динар и 25 пара динарских ила као 60 крајцара аустријских.