Просветни гласник

214

РАДЉА ГЛАВНОГА ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

хаос у питању : а са којих се то узрока тако мо рало радити, — ако би ма по чем такво питање у жпвоту људском нужно бидо, него тада човек по обичном људском суђењу и схватању не би ни одговоран био за делање или неделање какво своје. Кад и. нр. проФесор неки неће да врши тачно п савесно дужност своју, јер му и тако периодска повишица плате иде; иди кад чиновник п противно савести и противно закону врши дужаост п службу своју, само да унаиређен буде; или кад министар који, не уважавајућп стручну спрему, савеспост и дугогодишње тачно вршење државне службе, претпоставља свога познаника или иартизана без тпх својстава другоме у унапређењу на штету државне службе; плн кад скупштинска већина нека не уважава тачне и встините наводе или доказе противничке о неслободним изборима из рачуна, да власт из својих руку испустила не би; или кад н. пр. судија по миту суди; или кад истражнн судија нз мрзости невино окривљеном прнвидне доказе ствара за неко крпвично дело и ставља га у прптвор, ма да и сам зна, да ће то већа власт опазитп и поништити; или н. пр. кад ко ире издаје интересе отаџбине своје за богату награду, него ли да као савестан човек п веран син отаџбпне брани интересе њене и као сиромашак; или кад ко политичком противнику пали кућу; плп кад ко и нодмитом сина свога ослободи, да овај са друговнма својим не иде у бојне редове противу непријатеља; или кад који нроФесор хвали какав сппс кога министра, да би се тиме препоручио, ма да противно о томе снису пли књизи мисли; или кад који пише чланке или и предлоге народној скупштини подноси, да се иензија чиновницима укине и „казан" заведе ради њихова издржања, а међу тим иде на руку општем режиму, да се буџетска партија на пензије за најкраће време утростручи ; или н. пр. кад се увређена жена једна, у место да мужа браколомника убије, уздржава од тога и вели: „нека му Бог суди, — нека од Бога нађе!", док међу тнм друга у таком елучају или у- подобном убија мужа невиног, само да би она као блудница са љубазником недозвољену љубав уживала или п у брак ступила — и т. д. — у свим тим и тпна подобним случајевима, ако би се усвојило, да нема слободне воље, не може бити ни за кога од иобројаних лица никакве замерке (евент. похвале); јер што су људп у тим случајима тако радили, радили су зато, што нису имали слободне воље, што дакле од њих није као зависило, хоће ли радити или не тако, како су радили! — Може можда човек у оцени грешпти по каткад односно својих дела, али односно туђих никада; јер људи — велн Ферез — добро увиђају

рпзлику измеЈју несреКе, која их ио сили саме ствари, ао сили околности сна/је и оне, која их од човека, од неиријатеља хотимице сналази. ^ Тако одсудно порпцати слободну вољу у делању н важност њену у иримени кривичног права погрешио је, — и то пе само у погледу на дужносг и право, на. наравственост п ненаравственост, него и у погледу на саму корист друштва, коју је вредни писац хтео пружити, кад је човеку слободну вољу порекао. Ту је погрешку писац учинио, што се повео за писцима, којих се држао, а који су тежили да докажу оно, што је и пре њих познато бнло, а на име, да слободна воља људска није нека самонжла аојава, но да се и она јавља као последица безусловна ранијих појава п узрока, а уз то да докажу и то, да има случајева. у којима изгледа да човек има али у ствари нема слободае воље, — што је такође науци кр. пр. познато било одавно. Ногрешка се та састојп у томе, што се и нехотично од иојма о тако званом каузалитету — који постоји у целој васељени па и у животу и делању људском — од иојма о узрочности прешло на појам о слободној вољи, па извео закључак: кад сваком делању или и свакој појави има и мора бити узрока , онда да не може битп говора ни о слободној вољи, састоји се дакле у томе, што се и у делању људи дала и иризнала толика моА тој узрочности, какву она има само у делању остале ирироде, код које доиста и не може бити никаква разговора о каквој слободи или слободној вољи. Погрешка се та осим тога састоји п у томе још, што се узроци и аобуде, са којих се човек покреће или боље помишља на дело, изједначили, идентификовали с решењем, с одлуком човека, да дело учини или не учини, што се дакле заборавило, да је увек човек са свесном својом радњом иоследњи и неиосредни узрок, те се неко дело учинило, које је забрањено или незабрањено. 8епШ зе гпокегг, еГ ш зиа пшегг! Даље састоји се та ногрешка у томе, што се усвојило, да смо као „мп свесни само наших жеља а не узрока, из којпх ове жеље потичу" (стр. 263), ма да је (свестан) човек по правилу увек у делању, а нарочито при делању кривичном, „ свестан" узрока, са кога дело чини, и ма да „жеља" никако овдв не може да замени „вољу", и то још слободну вољу (а§епа). Погрешка се та састојп и у томе, што се усвојило, да нека наша обмана о слободној вољи долази „отуда, што се наши поступци због разнолпкостп узрока, из којих потичу, не појављују у виду оног постојанства, на које нанлазимо код појава у физичком свету, као што је н. пр. ток планета" (стр. 263.), ма да и писац зна, да уираво са