Просветни гласник

295

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРООВЕТНОГ ОАВЕТА,

ЗАПИСНИЦИ РЕДОВНИХ И ВАНРЕДНИХ САСТАНАКА ГЛАВНОГ ПРОСВ. САВЕТА, САСТАНАК 469-ти 13. марта 1891. год., у Веограду Били су: аредседник, Стојан Марковић ; редовни чланови: Стев. Д. Поповић, Мил. Недељковић, др. Мил. Јовановић-Батут, Љуб. Ковачевић, Стев. Л.овч:евић; ва нредни чланови : Жив. Живановић, Р /оа Димић, Фирмилијан архимандрит, Љуб. Јовановић, Мих, Јовић, Ур. Влагојевић, и Дим. Соколовић. Пословођ : Ми /1. Марковић. I. Прочитан је и примљен заппсник прошдог 467. редовног састанка. II. Прочлтано је писмо г. мпнистра просвете п црквених послова од б. ов. мес., ПБр. 3318., којпм се шаље савету на оцену књига: „Цар Јован," историјска трагедија у пет чинова, од г. Мите Живковића, проФесора. Савет је одлучио : да се за нреглед и оцену овог дела умоли г. Љуб. Јовановић. III. Прегледана је и примљена и друга половпна тема за проФесорске кандндате, и то теме из : космограФије, механнке, Франц. језика с литературом, српске историје, психологије с логпком и педагогике с методиком, зоологпје с антропологијом а с обзпром на дијететпку, ниже и више математпке, Физике и теме из групе богословскпх предмета. IV. Прочитано је писмено мпшљење г. Стојана Марковића, и саслушан је усмен извештај г. Љуб. Еовачевића по актпма о г. Крсти Војиновићу, учитељу десићском. Савет је усвојио мишљење г. г. реФерената, ио коме се нма сматрати, да је г. К. Војиновпћ сталан учитељ по старом закону и да се на њега не могу примепити одредбе новог закона, које важе за прпвремене учнгеље. V. Продужено је нретресање и утврђивање програма из науке хришћенске за основну школу, п на овом састанку утврђен је програм из науке хрпшћанске за III. и IV. раз. основ школе. С овим је свршен овај састанак.

САСТАНАК 470-ти 20. марта 1891. г., у Београду. Били су: аредседник, Стојан Марковић; редовни чланови : Мил. Недељковић, др. Милан Јовановић-Батут, Стев. Ловчевић; вак редни чланови: Жив. Живановић, Ј. Миодраговић, Љуб. Јовановић, Мих. Јовић, М. Велицки, Ур. Благојевић и Дим. Соколовић. Пословођ : Мил. Марковић. I. Прочптан је н прпмљен записнпк 469. редовног састанка. II. Прочнтано је писмо г. министра просв. и нркв. послова од 12. ов. мес., ПБр. 302., као и приложено ппсмо Његовог Високопреосвештенства г. митропо лпта од 27. пр. мес., Ебр. 532., о томе: дајеЉегово Високопреосвештенство пзвештено „гласовпма из публике," да је у Гл. Просв. Савету, приликом дебате о програму науке хрншћанске у гпмназијама, пало недоличних речи спрам овога предмета, и о његовом утицају на омладину, па се Савет позива да изволн известитп г. миппстра о томе: да ли је одпста овакав разговор вођен у нрогветном Савету о религији; у којој је седници то било ; шта је дало иовода просветном Савету да се у њему овај разговор поведе, и да лп је предмет овога разговора могао доћи до зиања шпрем кругу, него што је круг прпсутиих чланова на дотичном састанку, те да о њему г. мптроиолит отуда дозна. По прочитању ових писама донесена је у Савету оваква резолуција: „Главни Просв. Савет сажаљева да су таквн гласови моглп, ма којим путем, допрети до Његовог Впсокопреосвештенства п узнемиритн га у његовој праведној бризи за напредак хришћанства и морала у народу и омладини. Главнн Пр. Савет сажаљева то тим пре, што су ти гласови по све лишени исгинитог основа; јер у свима састанцима, који су посвећени билн програму науке хрпшћанске, сви су се чланови без разлике усрдно трудили, да, по свом уверењу, изнесу своје погледе у корист хришћанске науке и Св. Писма, и све су то чинилн с довољним пијететом спрам ове важне науке, о чему има јасна трага у белешкама и у записницима Гл. Пр. Савета. И, кад је Савет донео онаку коначну одлуку о по-