Просветни гласник

друго путопање наставника и ученика Друге београдске гимназије

321

—- Јесте. — Е, тури 50 кава 100 крајцара. — Ама није 50, но 48 примети директор. На то одговори Нухан : Батали, господине, нека буде 50. Нисмо хтели да сметамо овај рачун. Ма да нико од нас сем директора није говорио, погледи наши казиваше да овај призор не треба кварити. Само би Јуришић и Типа окренули главе па се мало насмејали, а за тим бтА се ова јединствена представа опет продужила. — Колико бјеше млијека Алија ? — Пун сахан. — Колико ? — Пет ока. — Тури му, Омере, 5 ока млијека, 100 крајцара. Опет Омер мрдне кредом. — Вјеше ли слама или сијено, пита Нухан. — Слама, одговори Алија. — Колико вас има, пита Нухан ди рс ктора ? — Нас 12 и г. шумар 13-ти. —■ Је ли много сламе, а Алија — Много. — Тури му по 10 крајцара сламе на Душу— Колико ? пита Омер. — Ама, чујеш ли бре (па опсова сина), по 10 крајцара на душу. Омер тури нешто, а ми забележисмо за наш рачун 1 Фор. и 30 крајц. — Даде ли коњима сено ? — Дадох, одговори Алија. — Колико ? — Много. —- На 6 коња тури сена по 30 крајцара. Опет Омер мрдне кредом. — Колико је, Алија ? — Нека каже Омер — Колико је Омере ? — Чекај да видим. — Ми смо ћутали, а њих тројица стоје па рачунају. Никако да се сложе. Омер вели 8 Форината, Алија каже није толико, а Нухану оиет мало, вели више је. Најзад виде Нухан да ми ћутимо што смо незадовољни његовим пресланим рачуном, па ослови директора. —- Колико велиш, господине ? цросветни гласник 1891.

— Не знам, реците ви колико је свега, гга да вам нлатимо, па да идемо. Нама није до чекања. — Ама видиш не можемо да уфатимо колико је Директор сабра и рече им 8 Форината и 30 крајцара. — Е, чекај, господине. Молим те, а мај зијам ? — Е па шта хоћеш за твој зијам, запита га директор. — Колико оно рече, пита Нухан ? — 8 Фор. и 30 крајцара. — Нека буде свега 9 Форината, одговори Нухан. — Ама зар зијам 70 крајцара ? Поче Нухан да ређа како је морао ухватити јаре у пољу, како га је заклао, па одрао, па опрао, па како су све буле у његовој кући радиле за нас ; па је козе музао за млеко ; и т. д. и т д. И ништа нам не остаде, но да платимо и зијам 70 крајцара Извади Типа десетицу и баци је Нухану. Како је био блажен овај иренредени ханџија кад је угледао десетицу. Трајало је 10 минута, докле нам даде кусур. Опростисмо се с Нуханом, на се кретосмо пут Сребрнице. Око Нове Касабе примећене су ове биљке: Зтар]8 аЊа К; 8Пепе (Исћо1ота Ећгћ.; МаГра го^ипсПМи; Ећатпиз саШагИса 1ј .; МесИсадо 1ири1та 1 ј .; СогопШа уапа Б.; Огоћив ш§-ег 1ј .; Коза ВаИе^шз Кегп.; Согпиз зап §'тпеа 1/.; РПа&о §-егташса К; ОћгузапЉетит 1еисап1ћетигп В.; Сепкаигеа јасеа ћ.; Васкиса зсапо1а В.; Втаг1а уи1§ап8 1 ј .; Тћутиз зегруПит В.; РгипеПа уи1§ат В.; Бас^уНз §1отега1а Јј. Иза Касабе пређосмо опет преко гвоздена моста на Јадру и ударисмо одмах у десно уз Хршино брдо, преким путем за Сребрницу. Гвоздени мост саградили су Аустријанци пре две године. Пут којим смо ишли гори је од наших селских друмова. Али то је преки пут. Чим се испесмо на брдо с леве стране беше село Крке, а с десне РахЈнић. Оба ова села врло су малена, имају тек по неколико кућа, које се лепо виде с брега, а у 41 г